FCI klasifikacija:
Grupa 8 – Retriveri, cunjavci i psi za vodu
Visina:
mužjaci 56-57 cm; ženke 54-55 cm
Težina:
26-36 kg
Životni vek:
10-15 godina
Dlaka:
dvostruka: kratka, gusta, gruba sa mekom poddlakom otpornom na razne vremenske uslove
Boja:
jednobojna - boja čokolade (tamno braon), žuta i crna
Idealan životni prostor:
kuća sa baštom
Prosečan broj štenaca u leglu:
u proseku 6 štenaca
Istorija i poreklo labradora
Labrador retriver, često nazivan i kraljem retrivera, potiče iz Velike Britanije, a njegovi koreni sežu do danas izumrlog psa poznatog kao St. John's dog. Ova rasa je izvorno stigla iz nekadašnje britanske kolonije Newfoundland, koja se danas nalazi u okviru kanadske provincije Newfoundland i Labrador — upravo po toj oblasti labradori su i dobili ime.
U 1830-im godinama, britanski plemići, uključujući vojvode od Buccleucha i Malmesburyja, uočili su izuzetne sposobnosti ovih pasa i uvezli ih u Englesku. Tamo su ih ukrštali sa britanskim lovačkim psima kako bi razvili rasu prilagođenu lovu na ptice. Sistematski uzgoj je doveo do formiranja genetskih linija koje su postepeno oblikovale izgled i temperament labradora.
Jedan od najvažnijih pasa u istoriji rase bio je mužjak imena Buccleuch Avon, koji je rođen 1885. godine i smatra se ključnim u formiranju današnjeg labradora. Prvi žuti labrador pojavio se 1899. godine, dok su čokoladni primerci postali poznati krajem 19. veka.
Labradori su prvobitno korišćeni kao pomoćnici ribarima — zahvaljujući gustoj, vodootpornoj dlaci i izuzetnoj sposobnosti plivanja, bez straha su skakali u hladnu vodu kako bi pomogli pri izvlačenju ribarskih mreža. Njihova izdržljivost i snalažljivost brzo su ih učinile neprocenjivim saradnicima.
Zbog svoje inteligencije, stabilnog temperamenta i izražene odanosti, labrador retriver je tokom vremena postao mnogo više od lovačkog psa. Danas se koristi kao pas vodič za slepe, terapijski pas, pas tragač i naravno kućni ljubimac. Njegova svestranost i privrženost porodici učinile su ga jednim od omiljenih porodičnih pasa širom sveta.
Kako izgleda labrador retriver?
Spoljašnji izgled labrador retrivera može se, u suštini, opisati kao elegancija, snaga i skladne proporcije u jednom. Telo mu je stvoreno za stalnu akciju, a pogled je prepun nežnosti.
Karakteriše ga snažna građa – visina mužjaka u grebenu iznosi od 56 do 57 cm, dok kod ženki iznosi od 54 do 55 cm. Telesna masa varira između 26 i 36 kg. Više o težini labradora po mesecima pročitajte u članku Telesni rast i razvoj labrador retrivera.
Jedno od distinktivnih obeležja labradora je i njegova dlaka – ona je kratka, gusta, bez pramenova i nije talasasta, prilično je gruba na dodir, a ima i meku poddlaku koja je nepromočiva i otporna na razne vremenske uslove. Sama po sebi nije zahtevna, potrebno je četkanje jedanput nedeljno, a za vreme linjanja nešto češće.
Što se tiče kolorita, prihvatljive su jedino tri boje: boja čokolade (tamno braon), žuta (nijanse od najsvetlije, skoro bele, do oker) i crna.
Uši su nisko postavljene i padaju prema glavi. Rep je u korenu debeo, a kako ide prema vrhu postaje sve uži.
Celokupan izgled labradora odaje utisak snage, stabilnosti i prijateljstva — psa koji je jednako spreman da vas prati u šetnji, radu ili da prosto verno i spokojno leži pored vas.
Boje očiju labradora
Ko što je pomenuto, iz očiju labradora isijavaju se inteligencija i prijatnost, a kod odraslih jedinki one su braon ili boje lešnika. Međutim, među žutim labradorima mogu se javiti primerci koji imaju svetlo smeđu pigmentaciju nosa i ruba očiju.
Takođe postoje i slučajevi kada nemaju pigmenta na nosu i rubu očiju (Amerikanci takve labradore nazivaju „Dudley“). Uglavnom se smatra da takav poremećaj u pigmentaciji ne nosi nužno sa sobom i zdravstvene probleme. Kod čokoladnih labradora (braon boje) mogu se pojaviti i primerci sa plavim očima.
Dešava se nekada da kod mladih pasa - štenadi, oči imaju plavičast odsjaj, međutim vremenom se on izgubi i oči poprime smeđu boju.
Kupite hranu i korisne proizvode za svog labradora
- Besplatna dostava
6 kg
- 6.899,00 RSD
- Besplatna dostava
12 kg
- 14.199,00 RSD
M, 6x11x27cm
- 2.599,00 RSD
Držanje labradora
Nega labradora
Ko što je pomenuto, krzno labradora potrebno je redovno češljati i pregledati da bi uočili što ranije moguće probleme (suva dlaka, prekomerno opadanje dlake, rane, perut i drugo).
Nemojte ga kupati šamponom više od 4 puta godišnje. Prečesto kupanje šteti, narušava prirodnu zaštitnu barijeru kože. Ako je neophodno, možete pokušati pranje "suvim" šamponom, ili brisanje vlažnom krpom, kada je isrpljan. Posle svakog šamponiranja pokušajte da što detaljnije isperete preostali šampon sa krzna jer i on može izazvati iritaciju.
Potrebno je, naravno, pripaziti i da se nokti redovito seku, zubi redovito peru, a trebate proveravati i čistiti njihove uši. Uz to, proverite da li ima buve, te ga redovno štitite nekim od preparata.
Kako dresirati labradora?
Labradori slove kao psi oštrog uma zbog čega obožavaju da uče i brzo shvataju i povezuju pa svakako treba da iskoristite potencijal Vašeg ljubimca.
Ne podnose najbolje grubost, pa im zato treba dosledno, stprljivo vaspitanje koje će se da se temelji na pohvalama, razumevanju, nagradama i pozitivnom ohrabrenju.
Budući da je reč o velikom i snažnom psu koji dosta brzo odraste, morate se pobrinuti da ih što pre počnete vaspitati i socijalizovati kako bi naučili da ne vuku povodac i da ne skaču na ljude i životinje. Potrebno ih je, dakle, naučiti osnovnim komandama koje će da budu temelji poslušnosti, odviknuti ih od grickanja i žvakanja, naučiti ih kako se ponašati na povocu i slično.
Treba da budete mirni, dosledni i samouvereni kako bi vas vaš labrador sa zadovoljstvom pratio. U vezu sa vašim psom potrebno je uložiti dosta vremena i volje.
Koliko je aktivnosti potrebno labradoru?
Labradori su inače jako energični, gotovo hiperaktivni psi, pa im je potrebno pružati mnogo kretanja i aktivnosti. Čak i ako imate dvorište, njemu je potrebno dosta kretanja pa biste ga morali malo više istrčavati ili ga puštati da se igra sa ostalim psima. To je dobro i zbog socijalizacije štenca, ali i zbog utroška viška energije.
Njegovo telo je satkano od izdržljivih mišića i programirano za rad. Tako sa labradorom možete poći u duge šetnje na kojima će moći istražiti teren, dati mu za zadatak da donosi loptice, frizbi ili igračke (ipak je on retriver), odvesti ga na plivanje koje prosto obožava i na mnoga druga mesta i aktivnosti.
Budući da su jako inteligentni, sa njima je potrebno raditi i na mentalnoj stimulaciji – potrebni su razni treninzi poslušnosti, učenje novih trikova, interaktivne igračke i slično.
Za vreme rasta i razvitka, dok su još štenci i mladi psi koji se razvijaju, previše intenzivnog vežbanja može im naškoditi, pa se tako u toj dobi savetuje umerenija količina aktivnosti da se spreče problemi vezani uz lokomotorni sustav.
Pružite svome labradoru priliku da pliva, trči, njuška i razmišlja, a on će vam to vratiti beskrajnom ljubavlju.
Koje su najčešće bolesti labradora?
Iako žive u proseku od oko 10 do 15 godina, postoje određene bolesti kojih bi vlasnici labradora morali da budu svesni. Tako neki labradori nasleđuju sklonost zdrastvenim problemima kao što su displazija kukova, displazija lakta, artroza, osteohondroza, spondiloza i atrofija retine (mrežnjače).
Displazija kukova, odnosno koksofemoralnog zgloba je vrlo česta kod retrivera i nasledna je. Jedini način da se ona suzbije je otklanjanje i eliminacija jedinki iz reprodukcije koje imaju displaziju kukova. Većina zemalja, članica FCI-a, kao bitan podatak za upotrebu pasa u priplodu, obavezno insistiraju na RTG snimku ovog zgloba za čije snimanje se izdaju licence, a očitavanje je komisijski i rezultati se objavljuju u zvaničnim, regularnim kinološkim društvima.
Na taj način su sve malverzacije izbegnute i svi su upoznati sa onim jedinkama koji imaju displaziju, odnosno psima koji se ne mogu koristiti u priplodu. Nažalost, ovim su pogođeni i tipični eksterijerni psi, šampioni, a na savesti je uzgajivača i interesu pasmine da se takvi psi stvarno ne koriste u priplodu.
Atrofija mrežnjače (retine) je takođe u velikom broju opteretila ovu rasu, jer se prenosi i potrebno je obaviti pregled očnog dna (fundusa). Idealno je kada bi psi koji se koriste u priplodu bili katarakta negativni, ipak često smo svedoci da naši labradori i pre neke ozbiljne starosti, potpuno izgube vid i oslepe. Na sreću, atrofija mrežnjače je daleko ređe oboljenje kod labradora.
Osteohondroza se kod labradora uglavnom pojavljuje u periodu intenzivnog rasta od 4 - 8 meseci i to uglavnom kao upala periosteuma kostiju lakta koji kasnije prerasta u artritis, a predisponirajuci faktori su: hormonalna neuravnoteženost, kao i ishrana, rad i nagli rast.
Od ostalih bolesti koje se srećom mnogo ređe javljaju su gluvoća, epilepsija, paraliza dušnika, povraćanje hrane.
Labrador u stanu – da ili ne?
Labradori su po prirodi i istorijski gledano veoma aktivni psi pa im je, ko što je pomenuto, potrebno pružati vremena kako bi se zadovoljila ta potreba za kretanjem. U slučaju da im obezbedite dovoljno fizičke i mentalne stimulacije na otvorenom prostoru, labrador može da se snađe u stanu.
Treba, međutim, imati na umu da je ovo pas velike rase pa mu je samim time potrebno i više prostora nego manjim psima. Zato se za labradora preferira kuća sa velikim vrtom, no i tada morate znati da ih nije dovoljno samo pustiti u dvorište kako bi zadovoljil svoju potrebu za kretanjem.
Može li labrador živeti u dvorištu?
Budući da potiču iz severnijih zemalja koje karakteriše znatno hladnija klima nego naša, labradori su se prilagodili i imaju dvostruko krzno: meku poddlaku koja im održava telesnu toplotu pri niskim temperaturama i u hadnoj vodi, i tvrđu spoljnu dlaku sa koje voda lako klizi.
Kod pasa koji žive isključivo napolju, zimsko krzno veoma dobro štiti životinju od hladnoće i od vlage, dok leti to gusto krzno nestaje, menja ga letnje koje štiti kožu od jake sunčeve svetlosti i dobar je izolator pa štiti od pregrevanja.
Bitno je da psu koji je napolju obezbedite uslove po svim zoohigijenskim standardima. Osnovno mu je obezbediti kvalitetnu kućicu u kojoj će on boraviti veći deo dana. Dobro bi bilo da je od drveta i odgovarajuće veličine, sa odignutim dnom i termički izolovana, krov kućice da je pod kosinom i nepromočiv. Trebalo bi kućicu postaviti tako da pas može da osmotri celo dvorište, a naročito prilaz kući i da se vrata kućice ne nalaze na direktom udaru vetrova. Kućicu ne pomerate sa prvobitnog mesta.
Više o ovoj temi pročitajte u članku Da li je labrador pogodan za držanje u dvorištu?
Kakav je labrador pas? Temperament labradora
Zamislite psa čiji dobroćudan pogled odiše ljubavlju, čiji je rep uvek u pokretu kada vas ugleda i čija je najveća sreća biti pored vas – jednom rečju, to je labrador. Ovo je pas prijatne naravi, toplog srca i neisrpne energije, bez traga agresije pa je samim time jedan od najpopularnijih porodičnih pasa na svetu.
Oni su vrlo prilagodljivi, vedri i žele svima ugoditi, a izrazito vole ljudsko društvo – čak su i prema strancima prijateljski nastrojeni pa su zbog toga loši psi čuvari – uljeza će pre dočekati mašući repom nego da ga otera.
Prema drugim se psima i kućnim životinjama, u pravilu, dobro slažu, a sa decom su gotovo kao stariji brat ili sestra jer su izrazito strpljivi, umiljati i puni razumevanja. Međutim, kao i kod svih pasa, uvek je potrebna pravilna socijalizacija i vaspitanje te morate da nadgledate interakciju između psa i dece te decu naučiti kako se sa poštovanjem odnositi prema psu.
Izuzetno su inteligentni i lako će da prihvate obuke za razičite vrste zadataka koje će brzo savladati. Baš iz ovog razloga, labrador se pokazao kao izvanredan terapeut koji vraća bolesniku volju za život, pri čemu pas uspostavlja specifičan svrsishodan kontakt sa obolelima, decom, ljudima u staračkim domovima i hendikepiranim osobama.
Uz navedeno, treba da se pomene da iz njih izvire velika količina energije – zbog svoje istorijske uloge vole da plivaju, trče i donose predmete pa im se u tom vidu treba dosta posvetiti.
Ako svom labradoru pružite dovoljno ljubavi, pažnje i njege, u zamenu ćete dobiti bezrezervnu i nenametljivu prisnost, ljubav i pogled koji će da vas razume i bez reči.
