FCI klasifikacija:
Grupa 6 – Goniči, tragači po krvi i srodne rase
Visina:
54-61 cm
Težina:
20-27 kg
Životni vek:
11-13 godina
Dlaka:
kratka, gusta, tvrda i sjajna
Boja:
bela sa crnim ili braon pegama
Idealan životni prostor:
kuća sa dvorištem
Prosečan broj štenaca u leglu:
8 štenaca
Poreklo i istorija dalmatinca
Poreklo dalmatinca, kao i kod mnogih rasa ostaje relativno nejasno i predmet je brojnih teorija. Neki istraživači, oslanjajući se na drevne zapise i artefakte, tvrde da je ova rasa potekla iz Evrope, Britanskih ostrva, Severne Afrike, a neki navode čak i Aziju. Ipak, ono što je izvesno jeste da se dalmatinac početkom 19. veka već čvrsto vezivao za Dalmaciju, regiju duž jadranske obale srednje Evrope po kojoj je dobio ime.
Njegov se lik može naći na grbovima nekih dalmatinskih velikana pa i u gradskim statutima nekih primorskih gradova
Arhiv đakovačke biskupije poseduje i podatak iz 1374. godine, zapis biskupa Petra koji opisuje pse u Hrvatskoj, a između njih i Canisa dalmaticusa. Postoji i podatak iz 1737. godine u arhivu đakovačke biskupije gde je opisan pod imenom dalmatinskog psa.
Iz tih se krajeva dalmatinski pas širio u razne delove sveta na više načina. Tako je dospio u Španiju, na Korziku i Francusku, gde ga je zapazio jedan engleski konzul i preneo u Britaniju gde je stvoren današnji oblik dalmatinca.
Dalmatinac je poznat po specifičnoj ulozi kočijaškog psa. Njegov glavni zadatak bio je da trči pored konjskih zaprega i čuva konje i opremu kada su bez nadzora. Kada su vatrogasna kola vukli konji, dalmatinci su bili uvek sa vatrogascima — veza koja je opstala do danas – pa su tako postali jedan od simbola vatrogasaca širom sveta.
Tokom vekova, dalmatinac je stekao reputaciju „ratnog psa“ sa granica Dalmacije i Hrvatske, često viđen i u lovu, ali i kao pas koji štiti i prati. Njegova svestranost ga je vodila kroz razne uloge — bio je i pomoćnik u lovu, zvezda u cirkusima, ali i, ko što je navedeno, heroj iz vatrenih stihija. Upravo ta hrabrost i vernost doneli su mu mesto u ljudskim životima — pre svega kao porodičnom psu koji se lako uklapa u svakodnevni život.
Prema FCI klasifikaciji, dalmatinac spada u Grupu 6 - Goniči, tragači po krvi i srodne rase.
Kakvi su dalmatinci psi? Temperament rase
Dalmatinci su veoma druželjubivi, veseli i izdržljivi psi puni energije i velikog karaktera. Ovo je pas koji spaja inteligenciju, radoznalost i izraženu energiju, a uz to zna da bude nežan, odan, veoma privržen i zaštitnički nastrojen prema svojoj porodici. Sa druge strane, prema strancima zna biti oprezan i rezervisan.
Kod dalmatinaca se ističe to što vrlo dobro pamte pa se sećaju svega lošega iz detinjstva još dugi niz godina. Dosta se vežu za svoje vlasnike, pa im je jako teško kada treba da se rastanu, makar i na kratko.
Veoma su razigrani, često i u odraslom dobu, i vole da učestvuju u porodičnim aktivnostima, a energičnost posle par godina starosti opada.
Sa decom se obično dobro slažu, naročito ako su zajedno odrastali, ali zbog njihove energije i veličine treba paziti da ne budu previše grubi u igri, pa decu treba imati pod roditeljskim nadzorom.
Sa drugim se životinjama generalno dosta dobro slažu, a ponekada ne podnose druge mužjake. Ako se zanemari ili pogreši u osnovnom odgoju i socijalizaciji, mogu biti agresivni kao uostalom i bilo koja druga rasa. Stoga je potrebno posvetiti vremena ovom psu i ispravno ga i pravovremeno odgojiti i socijalizovati. Sa pravilnim pristupom, većina dalmatinaca razvije stabilan, samouveren i prijateljski temperament.
U suštini, dalmatinac je pas pun života i emocija, inteligentan, aktivan i odan porodici, ali traži vlasnika koji će znati da ga razume i usmeri.
Držanje dalmatinca
Da li se dalmatinac linja?
Dalmatinac je pas koji ima kratku i oštru dlaku. Linja se 2 puta godišnje, kao i svi psi, mada se slabo ili umereno otpadanje dlake može primetiti i tokom cele godine. Dalmatinac ima veliku površinu tela koje pokriva bela dlaka – ona je u odnosu na crnu upadljivija, pa može da odaje utisak pojačanog linjanja. Potrebno je redovno četkati psa, kako bi što veća količina dlaka završila na četki. Nekada linjanje može biti pojačano usled neizbalansirane ishrane, pa se savetuje da psa hranite hranama superpremijum kvaliteta.
Treba, naravno, pripaziti da im seku nokti po potrebi, a budući da uši padaju prema dole, moraju se redovno proveravati i čistiti. Takođe treba pripaziti na dentalnu higijenu.
Kako dresirati i odgojiti dalmatinca
Postoji mišljenje da se dalmatinci teško dresiraju, što naravno nije tačno. Razlog neuspeha je u nedovoljnom iskustvu po pitanju načina na koji se prilazi ovim psima. Loše ponašanje nikad ne zaboravljaju i ne opraštaju, to im slama duh, stoga ne bi bilo preporučljivo kažnjavati ih na grub način i bez potrebe.
Njihovom odgoju, dakle, potrebno je pristupiti sa mnogo doslednosti, strpljivosti, ali i odlučnosti, no znajte da bolje reagiraju na pohvale nego na grubu disciplinu jer mogu da budu osetljivi. Ovo je inteligentna rasa koja će brzo usvajati i učiti.
Što se tiče odgoja šteneta, nema posebnih pravila, pružite mu puno ljubavi, kvalitetnu hranu i smeštaj, redovni veterinarski nadzor i Vaše štene će sasvim lepo napredovati.
Osim ispravnog odgoja, važno ih je i rano socijalizovati – na siguran ih način izložite raznim situacijama, ljudima, životinjama, mestima i zvukovima kako bi, uz ispravan odgoj, postali izbalansirani psi dobrog ponašanja.
Koliko dalmatinac treba aktivnosti?
Dalmatinac je pas izuzetne energije i izdržljivosti, poznat po svojoj potrebi za kretanjem i aktivnošću. Ova rasa potiče iz vremena kada su dalmatinci trčali uz konjske zaprege pa je njihova fizička kondicija ostala na visokom nivou. Vole duge šetnje, igre sa loptom, trčanje, i sve vrste fizičkih aktivnosti koje im omogućavaju da troše višak energije.
Njihova prirodna radoznalost i razigranost čine ih idealnim saputnicima za aktivne ljude. Dalmatinac ne voli da samo miruje — dosada ga može učiniti nemirnim, pa čak i destruktivnim ako mu se ne pruži dovoljno stimulacije. Zato se preporučuje redovno vežbanje, ali i mentalni izazovi, poput igara učenja ili zadataka koji uključuju pronalaženje predmeta.
Štenci i mlađi dalmatinci takođe imaju puno energije, ali njihova fizička aktivnost mora biti pažljivo dozirana jer su im kosti, zglobovi i mišići još u razvoju pa treba pripaziti da ih se ne preoptereti.
Koje su najčešće bolesti dalmatinca?
Smatra se da su dalmatinci kao rasa osetljiviji na određene bolesti. Tako je gluvoća kao pojava dugo kod odgajivača prolazila nezapaženo, a danas se zna da je uzrok u nepostojanju određanih ćelija u unutrašnjem uhu. Ovo može nastati na jednom ili oba uha, a najranije se može ustanoviti kod štenadi stare 5 nedelja. Više o gluvoći kod dalmatinca pročitajte ovde.
Zbog toga je važno nabaviti dalmatinca od pouzdanog uzgajivača koji će testirati štene u leglu.
Takođe se smatra da su ovi psi skloni stvaranju mokraćnog kamenja, pa treba posvetiti posebnu pažnju njihovoj ishrani od najranijeg uzrasta. Kod dalmatinaca se mogu pojaviti i kožne alergije, a skloni su i voblerovom sindromu.
Životni vek dalmatinaca je od oko 11 do 13 godina, mada mogu poživeti i dulje, čak i do 18 godina.
Može li dalmatinac živeti u stanu?
Svog psa možete držati u stanu uz obavezno dnevno izvođenje napolje u šetnju i zadovoljavanje njegovog nivoa aktivnosti. Iako pas ima veliki prostor po kojem može koliko toliko da ispolji fizičke aktivnosti, neophodno ga je izvoditi u redovnu šetnju.
Štene koje ima oko 4 meseca starosti, radi obavljanja nužde morate voditi minimum 6 puta dnevno napolje. Odraslog psa bi trebalo izvoditi 3 puta dnevno. Sem obavljanja fizioloških potreba, pas se u toku šetnje druži, upoznaje teritoriju, stiče nova iskustva i razmenjuje informacije, tako da lišavanje psa šetnje može da dovede do pojave poremećaja u ponašanju. Šetnja je takođe idealno vreme kada vlasnik može da uči svog psa određenim veštinama, npr. učenje osnovnih vežbi poslušnosti, a kasnije i nekim komplikovanijim vežbama (pronalaženje i donošenje bačenog predmeta).
Međutim, budući da je ovo velika i aktivna rasa, za dalmatinca se preporuča kuća sa dvorištem, no i tada ih nije dovoljno samo pustiti u dvorište. Potrebno je zadovoljiti njihove potrebe za fizičkom i mentalnom aktivnošću napolju.
Kako izgleda dalmatinac? 101 razlog da se okrenete
Dalmatinac je veoma upečatljiv pas kojeg će retko ko zameniti za neku drugu rasu. Njegova kratka, bela dlaka prošarana crnim ili braon pegama odmah ga izdvaja iz mase, a upravo one njegov su zaštitni znak, jedinstveni potpis koji nijedan drugi pas ne nosi. Zanimljivo je, međutim, da se mladunci rađaju potpuno beli, a mrlje se pojavljuju nakon 10 do 14 dana.
Ovaj elegantan i simetričan pas kada odraste doseže visinu od oko 54 do 61 cm i težinu od oko 20 do 27 kg sa time da su mužjaci su malo veći od ženki. Njegovo telo je vitko, ali snažno, a mišići se lagano ocrtavaju ispod zategnute kože.
Dalmatinac ima dugu i snažnu njušku, tanke, dobro opegane uši koje priležu uz glavu i okrugle, sjajne oči sa bistrim i pažljivim izrazom. One kod psa sa crnim pegama moraju da budu tamne, a kod onog sa braon pegama boje ćilibara. Slično je i sa nosom – kod crno opeganog psa on je uvek crn, a kod braon opeganog braon boje. Rep je u korenu snažan, a prema kraju se sužava.
Sve u svemu, izgled dalmatinca spaja skladnu građu, prepoznatljivo krzno i živahan pogled u savršenu celinu koja ne prolazi neprimećeno. Dalmatinac je dosta popularnosti stekao i po knjizi i filmu „101 dalmatinac“.
