Odgovara:
Aleksandra Todosijević, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

P: Kod mačka je testom dijagnostifikovana mačeća leukemija + HIV. Mačak je star 3 god. Prisutni su simptomi: anemija (beli jastučići na šapama, bleda nepca, visok nivo limfocita, pri čemu nije ispoljeno smanjenje broja leukocita, samo leži (spava), malo jede, povremeno povrati. Rentgenskim snimkom utvrđeno je uvećanje unutrašnjih organa - jetre, pored (ispod) bubrega je neka kuglasta senka. Primenjeno je lečenje  sa nekoliko antibiotika, ali temperatura se održavala iznad 40. Kada je dobio jednu dozu interferona, temperatura je spala gotovo na normalu. Predloženo je lečenje interferonom,  a pominje se, kao krajnja mera i eutanazija.

Letos, kada su se simptomi prvi put ispoljili, prognoza je bila negativna, ali se mačak oporavio. Pojavio se pred mojim vratima ponovo posle dva i po - tri meseca, sa gore opisanim simptomima.
Vladimir Stefanović

O: Leukemija mačaka je virusna bolest sa veoma velikim procentom morbiditeta i mortaliteta. Virus mačje leukemije spada u retroviruse. Postoje tri tipa virusa (FeLV - A, FeLV - B, FeLV - C). Infekcija može biti uzrokovana sa jednim ili više tipova virusa.

FeLV - A (pronađen kod svih prirodno inficiranih mačaka) uzrokuje jaku imunosupresiju (slabija otpornost organizma na uzročnike drugih zaraznih bolesti), tip FeLV - B (kod 50% inficiranih mačaka) uzrokuje stvaranje neoplazija (tumora), dok tip FeLV - C (kod 1% inficiranih mačaka) uzrokuje tešku anemiju.

Mačke se inficiraju direktnim kontaktom sa bolesnom životinjom preko iscetka iz nosa, urinom, ili njuškanjem, lizanjem kontaminiranih posuda. Inficirane mačke izlučuju virus najviše putem sline, a u manjoj količini putem urina, suza i fecesa. Za  infekciju je potrebno dugotrajno izlaganje velikoj dozi virusa zbog čega se smatra da je za horizontalni prenos između dve odrasle mačke potreban dugotrajan bliski kontakt. Bolest se ne prenosi sa mačaka na ljude. Izvor i vektor infekcije mogu biti i latentno inficirane mačke kod kojih nema vidljivih kliničkih manifestacija. Moguć je vertikalni prenos infekcije sa majke na potomstvo. Nakon infekcije virus se umnožava u limforetikularnom tkivu (tonzile, regionalni limfni čvorovi, slezina, koštana srž).

Kliničku sliku infekcije FeLV - A karakteriše otok limfnih čvorova, visoka telesna temperatura, anemija, smanjen  apetit, bezvoljnost, gubitak telesne mase, proliv, krv u stolici, ikterus... Zbog imunosupresije bolest se često komplikuje sekundarnim bakterijskim i virusnim infekcijama. Kod infekcija virusom FeLV - B dolazi do pojave tumora limfoma. Simptomi bolesti variraju u zavisnosti od tipa virusa i stadijuma bolesti. Krvna slika bolesnih mačaka je promenjena uključujući: anemiju (nizak broj eritrocita), limfopeniju (nizak broj limfocita), neutropeniju (smanjen boj neutrofila - tip belih krvnih zrnaca).

Bolest se dijagnostikuje testovima:  ELISA test i imunofluorescencija. Mačićima se test ponavlja nakon 16 nedelja starosti iz razloga što negativan rezultat (koji može biti maskiran imunitetom koji su mačići dobili od majke) ne isključuje bolest. Životinje inficirane FeLV virusom mogu živeti više godina bez značajnijih simptoma bolesti. Lek protiv FeLV virusa ne postoji. Terapija je simptomatska uz primenu interferona i drugih imunomodulatora, zatim vitaminsko - aminokiselinskih preparata koji su stimulatori imunološkog odgovora.

Savetujem Vas da budete u stalnom kontaktu sa Vašim veterinarom koji je najbolje upućen u zdravstveni status vaše mačke i koji će Vam na osnovu pregleda i rezultata brojnih analiza dati više informacija o prognozi i opravdanosti eutanazije.

OZNAKE: