Odgovara:
Aleksandra Todosijević, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

P: Komšinica ima psa koji već 3 meseca kašlje. Nije htela da ga nosi kod veterinara jer nema para, no na ubedjivanje smo ipak zvali veterinara koji je konstatovao da ima upalu grla i da bi bilo dobro da po završetku terapije ode da se snimi grlo jer možda ima kost. Kašalj se i dalje nastavio nakon terapije. Interesuje me da li je moguće da pas ima kost u grlu koja ga iritira, kako se to leči ili možda savetujete da se pas uspava. Nije rasni, a star je 7 - 8 godina koliko znam.
Puno hvala, Siniša Ivković

O: Kašalj je refleks koji  nastaje kao posledica nadražaja tzv. tusigenih zona.

Tusigene zone se nalaze duž ždrela, grkljana, velikih bronhija, pri čemu se iz disajnih puteva eliminiše sluz, produkti zapaljenja, čestice koje draže.

Kašalj može biti početni simptom oboljenja sistema organa za disanje ili simptom koji može ukazati na neko od oboljenja srca, kolapsa traheje, simptom nekog infektivnog oboljenja itd. Ukoliko se radi o oboljenjima respiratornih organa kasnije se mogu razviti i drugi simptomi: krkljanje, otežano disanje, iscedak iz oka i nosa, promena opšteg stanja itd.

Posebno bih istakla da se kašalj najčešće javlja kao posledica upale sluzokože grkljana i dušnika (infektivni laringotraheitis). Uzročnik ovog oboljenja može biti virus, bakterija, gljivica ili mikoplazma. Nastanku ovog oboljenja pogoduju neki predisponirajući faktori kao što su: držanje životinje u hladnim i vlažnim prostorijama, hladno vreme, plivanje u hladnoj vodi.  Pri lakšem zapaljenju i u akutnom toku opšte stanje životinje nije znatno promenjeno. Jedan od uzročnika može biti Bordetella bronchiseptica, zatim adenovirusi i virusi parainfluence pasa. Bakterijska infekcija je vrlo često sekundarna dok je primarni uzročnik virus.

Laringotraheitis virusne etiologije je veoma kontagiozan i lako se prenosi sa životinje na životinju. Kliničke manifestacije su hrapav kašalj (što izgleda kao da je kost zapela u grlu) koji se javlja u napadima više puta na dan, a napadi se intenziviraju uzbuđenjem psa, dakle tokom šetnje, kada se raduje vlasniku, pre jela itd. Oboljenje prolazi bez komplikacija ako se preveniraju sekundarne bakterijske infekcije i uz očuvan apetit i bez povišene telesne temperature. U slučaju izostanka terapije i usled sekundarne bakterijske infekcije, komplikacija može biti upala pluća kada je poremećeno opšte stanje životinje a kašalj je bolan. Upala pluća može biti i jedna od manifestacija nekog infektivnog oboljenja pasa kao npr. štenećaka.
 
Kašalj takođe može biti simptom bolesti srca ili kolapsa traheje. Takođe se može javiti kao posledica traume grudnog koša.

Savetovala bih Vas da u dogovoru sa Vašim veterinarom sprovedete detaljniju dijagnostiku koja podrazumeva klinički pregled, rentgensko snimanje, analize krvi itd, kako bi se sa sigurnošću utvrdio uzrok kašlja i na osnovu dijagnoze sprovela adekvatna terapija.

U svakom slučaju psa bi trebalo lečiti u skladu sa postavljenom dijagnozom (antibiotici, antitusici, potporna terapija). 

OZNAKE:

psi

Afrički tvor - polni ciklus, sterilizacija i higijena

Sledeći članak