|
Problem nakupljene prekomerne telesne težine - gojaznosti je bolest kojom je nažalost danas zahvaćeno veliki broj pasa. Psi kod kojih je obavljena operacija sterilizacije odnosno kastracije, su ti koji su posebno skloni nakupljanju suvišnih kilograma (kod ženki je nivo rizika veći). U ovu rizičnu grupu spadaju i stariji psi koji imaju probleme sa kretanjem pa se kilaža nakuplja zbog odsudstva aktivnosti, a kod malog broja pasa gojaznost je posledica hormonske prirode, tj. metabolički uzrokovana. Mnoge su posledice za psa ako vlasnik ne primećuje da je njegov pas gojazan i da mu treba pomoć: razvoj dijabetesa, bolesti srčanog mišića, moždani udar, povećana incidencija neoplazija te raznih bolesti lokomotornog sustava. Najteža posledica je ipak smanjen kvalitet života nepotrebnom patnjom i skraćeni životni vek.
Debljina kod pasa je rezultat nakupljanja masnog tkiva. Obično je posledica prekomernog uzimanja hrane, a posebno ako je to vezano i uz nedostatno kretanje. Višak energije uzet hranom, ako se ne utroši, nakuplja će se u obliku masnog tkiva. Na telesnu težinu životinje, osim rasnih karakteristika, utiču i drugi faktori - brzina metabolizma (razmena materije u organizmu), nivo telesne aktivnosti, količina hrane u obroku, eventualni međuobroci i slično, stoga su to parametri na koje Vi kao vlasnik trebate da obratite pažnju.
Na početku dijetnog programa svakako bi bilo dobro da se kod veterinara učini kompletan klinički pregled kako bi se potvrdilo da gojaznost nije hormonske prirode (npr. hipofunkcije štitnjače, ili hiperfunkcija nadbubrežne žlezde) dakle da ne postoji neki medicinski razlog debljanja, te da se uz njegovu pomoć odredi u kojem stupnju životinja ima prekomjernu kilažu. Svakako bi određivanje BMI (telesni indeks mase) bilo dobro, u tabeli od 1-5, idealna telesna masa bi bila 3 od 5 (3/5). Do 15% iznad idealne telesne težine smatra se da životinja ima prekomernu telesnu težinu što se može uspešno korigovati promenom načina ishrane (prelazak na light varijantu hrane, ili manje količine poslastica) i kod vitalnih i mlađih životinja postepeno povećavanjem fizičke aktivnosti. Ukoliko životinja prelazi svoju idealnu težinu preko 15 % smatra se da je životinja gojazna i potrebno je najverojatnije provesti korektivni dijetni program.
Za provođenje restriktivne dijete preporučujem jedan od veterinarskih dijetnih programa za gojazne pse. To su potpuno izbalansirane gotove hrane formulirane uglavnom na visokokvalitetnim belančevinama, manjem udelu masti i niskoj energetskom nivou uz dodatke L-karnitina itd. Hill's Prescription Diet program ima novu dijetu imena Metabolic koja je posebno bazirana na promeni ekspresije gena odnosno promeni na ćelijskom nivou metabolizma, kako bi se metabolizam koji se na neki način "ulenjio" ponovno aktivirao da troši telesne masnoće a ne da ih nakuplja, kao i Royal Canin "Obesity menagment" hrana za postizanje optimalne telesne težine a drugu za održavanje. Hranjenje ovim hranama treba bazirati na količini porcije prema optimalnoj težini psa koju želimo ponovno postići i umesto da hrana bude dostupna celi dan, radije je poslužite u više manjih obroka kroz dan kako bi smanjili taj osećaj gladi, ako ste psa naučili nagrađivati poslasticama kad ste u treningu za to koristite poslastice koje imaju ograničen udeo kalorija. Hranu uvek treba meriti (vagati), ali u odnosu na aktivnosti psa.
Cilj dobrog i zdravog mršavljenja je postupan gubitak telesne težine. Psi bi trebali gubiti 1-2% početne telesne težine nedeljno. Uz dijetalnu ishranu dobro bi bilo pojačati i fizičku aktivnost psa. Naravno, treninzi bi se postepeno trebalo intenzivirati, kako prevelikim fizičkim naporima ne biste ugrozili zdravlje životinje. Započnite s laganim šetnjama u trajanju od sat vremena, a nakon nekog perioda produžujte taj vremenski interval. Obično se preporuča da odrasli pas ima barem 3 šetnje dnevno, od kojih je jedna u trajanju od 1,5-2 sata. Kad pas stekne određenu kondiciju, šetnje možete upotpuniti igrom sa lopticom ili, još bolje, s ostalim psima (obično se na taj način životinja i najviše istrči i iscrpi). Šetnje uz bicikl bi možda bilo najbolje izbegavati barem ispočetka jer predstavljaju preveliko opterećenje za rad srca, respiratornog sistema i zglobova. Idealna vežba za psa bi bilo plivanje jer na taj način rade sve grupe mišića, troše se velike količine energije (zalihe masnog tkiva), a istovremeno se formira i jača celokupna mišićna masa.
Nakon toga sledi palpacija mišića i skeleta, a potom pregled kranijalnih živaca, spinalnih refleksa odnosno refleksa prednje i zadnje noge, a na kraju i pregled čula dodira odnosno provera postojanja bola. Eventualno, mogu se raditi i dodatne analize poput RTG, CT, MRI analize.
Radi pregleda, možete se obratiti i na Kliniku za hirurgiju na Veterinarskom fakultetu u Beogradu.
|
