|
Znaci slabosti se javljaju između 4-8 meseca starosti psa i, s obzirom na to da je prisutna bolnost, to se kod psa manifestuje hromošću koje može biti iznenadna. Može se javiti na jednom ili više ekstremiteta, traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Hromost može u početku biti jedva vidljiva, a kasnije se pogoršava i s vremenom se primjećuje da bolna noga ima atrofičnu (smanjenu) muskulaturu u odnosu na zdravu. Ova bolest zahvata predio ramenog zgloba, lakta ili kolena. Kao posledica javlja se iskrivljenje kostiju u periodu rasta i zadebljanje zgloba. Do dijagnoze se dolazi radiografskim snimanjem.
Displazija kukova je razvojna anomalija zgloba kuka, koja se očitava lošim prilagođavanjem glave femura uz acetabulum, a klinički se prikazuje smetnjama u hodu sa neprirodnom pokretljivošću femura, reakcijom mekih tkiva i zglobnih tela na kontinuirane mikrotraume. To je bolest koja se najčešće javlja u pasa i naslednog je karaktera.
O displaziju kuka, lečenju i savetima na ovu temu, pisali smo opširnije u odgovorima Šepanje psa (displazija kuka) i Displazija kukova
Dodatne informacij o ishrani pasa kod kojih je prisutn displazije kuka, pročitajte u odgovoru Ishrana kod displazije i mineralni dodaci ishrani
Demodikoza je kožna bolest u pasa koje je uzročnik grinja Demodex canis. Demodex species su grinje koje se normalno nalaze u dlačnim folikulima i lojnim žlezdama svih domaćih životinja, a prekomernim umnožavanjem uzrokuju nastanak lezija na koži. Demodikoza se najčešće javlja kod pasa, a vrlo retko kod drugih životinja. Poznata su dva oblika bolesti: blaži (skvamozni) i teži (pustulozni). Ako je pustulozni oblik generalizovan, prognoza je vrlo nepovoljna. Postoji i starosna i rasna predispozicija za demodikozu. Tako se demodikoza češće javlja u mlađih jedinki i to kod čistokrvnih pasa (mops, šar pei, čau-čau, engleski i francuski buldog...), a najčešće se prenosi neonatalnim kontaktom. Za nastanak bolesti važni su i predisponirajući faktori: slabija kondicija, virusne infekcije, slab imunitet. Navedeni paraziti se sa majke kontaktom prenesu na kožu šteneta u prvim danima života (smatra se kako je nemoguće da se odrastao pas zarazi ovom grinjom). Za razliku od Sarcoptes šuge, demodikoza nije zarazna, znači, ne prenosi se na ljude ili druge pse, osim sa majke na štenad. Bolest je obično ograničena samo na neke delove kože, ali se može proširiti i po većim površinama tela. Kod mladih pasa ova bolest povezana je sa primarnim nedostatkom celularnog imuniteta, dok se kod odraslih životinja javlja sa metaboličkom poremećajem (hipertireoidizam, hiperadrenokorticizam) ili ako primaju terapiju (glukokortikoidi, citostatici) koja oštećuje imunološki sistem. Bolest je genetski determinisana u pasa u kojih zakazuje imunološki odgovor posredovanjem ćelija. Kod lokalizovane demodikoze vidljiva su manja područja koja su ljuspasta i crvena, najčešće na licu ili prednjim nogama a obično se manifestuje u štenaca starosti od 3 do 6 meseci. Većina ovih slučajeva spontano prolazi kroz nekoliko nedelja. Preporučuje se kontrolni pregled nakon 4 nedelje. Povremeno se lokalizovana demodikoza može javiti i u odraslih pasa ali još uvek ne postoje adekvatni podaci o prognozi u odraslih pasa. Generalizovana demodikoza zahvata velika područja na telu. Najčešće se manifestuje u starosti psa od 3 do 12 meseci. Može se javiti i upala lojnih žlezda, a moguće su i sekundarne bakterijske infekcije.
Lečenje može biti dugotrajno i skupo ali većina pasa se u potpunosti oporavi. Lečenje generalizovane demodikoze obuhvata: šišanje dlake po celom telu psa, uklanjanje svih krasta i krastica, kupanje u medicinskom šamponu za suzbijanje bakterijske infekcije i aplikaciju rastvora za suzbijanje šugarca (amitraz, ivermektin). Ovaj način delotvoran je u većine pasa. Drugi način je oralno davanje propisanog leka svakodnevno kroz nekoliko meseci. Kod generalizovane demodikoze bris kože bi se trebao raditi svake dve nedelje dok dva uzastopna nalaza ne budu negativna i tada se terapija može prekinuti. Stres ima veliki uticaj na obim promena na koži zahvaćenoj demodikozom. Kao preventiva stresa u pasa preporučuje se sledeće: ženke bi trebalo sterilisati odmah nakon pojave i izlečenja demodikoze. Naime, ulazeći u polni ciklus, hormoni ali i graviditet pominju se kao vrlo stresan doživljaj. Osim navedenoga, demodikoza je nasledna i stoga ne bi trebalo prenositi je na potomke. Zatim, pse bi trebalo hraniti hranom renomiranih proizvođača kako bi se izbegli bilo kakvi problemi povezani sa ishranom a samim tim i pad imuniteta. Potrebno je sprovoditi redovnu kontrolu infestacije ektoparazitima (buve i krpelji) jer mogu znatno pogoršati kliničku sliku. Lečenje demodikoze je dugotrajno, a preporučuje se hrana bogata proteinima i sa što manje masnoća, te vitaminsko-mineralni dodaci. Takođe se preporučuje uzimanje vitamina H (biotin) koji se još naziva zaštitnim faktorom za dlaku i za kožu i "Dermanorm kapsula" koje sadrže esencijalne masne kiseline koje su organizmu potrebne za izgradnju i razvoj zdrave kože i dlake.
O ovoj temi smo pisali u odgovoru koleginice Aleksandre Todosijević, dr.vet.med. Demodikoza
Entropium je stanje u kojem dolazi do uvrtanja kapaka prema unutra, kao posledica promene tonusa orbikularnog mišića. Ovo je stanje nasledno kod pojedinih rasa pasa. Uglavnom se javlja na oba oka. Uvrtanje kapaka može se javiti i kao posledica povrede n. facialisa, kod enukleacije bulbusa, mikroftalmije, anoftalmije, zatim kao posledica mlohavosti kože oko očiju te kada bulbus leži duboko u orbiti (kod starijih i mršavih životinja). Simptomi entropija su crvenilo, bolt, suzenje, reakcija na svetlost i vetar zbog konstantne iritacije rožnjače (trepavicama). Entropija se leči isključivo hirurškim putem, kada se radi ekscizija kapaka i diela orbikularnog mišića. Ektropija je poremećaj položaja kapka gdje je ivica kapka izvrnut prema spolja. Donji kapak zahvaćen je znatno češće od gornjeg. Leči se takođe hirurški. Mali deo kapka klinasto se izreže, a ivice rane zašiju, čime se rub kapka skrati i vrati u normalan položaj.
O rasi Cane corso smo opširnije pisali u odgovorima Cane Corso (Italian Mastiff), Cane Corso, Ishrana šteneta velike rase (Cane Corso) hranom Alleva
Kako je ishrana vrlo bitna za normalni rast i razvoj štenaca veliki rasa, tako je i za održavanje zdravstvenog statusa potrebno da pas jede kvalitetnu hranu za štence velikih rasa, kada nije potrebno dodavanje nikakvih preparata. Program takve hrane nude superpremium hrane Royal Canin (Giant Babydog, Giant Puppy, Giant Junior i Giant Adult te za odrasle pse rasama prilagođenu hranu), Brit Care (Junior Large Breed), Hill`s (Puppy Large Breed), Eukanuba (Puppy Large Breed) i Pro Plan (Puppy Large) ili premium hrane Alleva (Puppy & Junior Medium & Large)...
U načelu važi pravilo hranjenja:
- do 3. meseca, 4 - 5 puta dnevno
- od 3. - 6. meseca, 3 - 4 puta dnevno
- od 6. - 12.meseca, 2 - 3 puta dnevno
- od 12. meseca, 1 - 2 puta dnevno (u zavisnosti od stepena aktivnosti psa)
Količina obroka zavisi od vrste / robne marke - kvaliteta hrane. Veoma je bitno da znate da postoje materije koje morate izbegavati u ishrani, jer mogu izazvati zdravstvene probleme:
- šećer, čokolada, mentol, alkohol
- hrana koja sadrži puno soli i drugih začina
- pečeno meso
- sirove iznutrice (naročito slezena i jetra, čak i kuvane)
- kosti živine, divljači, ribe tj. sve kosti koje se oštro lome
- mleko (izaziva proliv - pas nema potrebne enzime koji fermentišu mleko u probavnom traktu, zato može jesti samo već ukiseljene proizvode)
- termički neobrađena jaja (najbolje izbegavati, a naročito sirovo belance, jer izaziva perutanje i ispadanje dlake, a pas se može zaraziti i salmonelom)
- povrće koje nadima (pasulj, grašak, mahune)
- mesne preradjevine namenjene ljudskoj ishrani (npr. salame), jer mogu sadržati aditive na koje pojedini psi nisu tolerantni.
Izbegavajte da psa hranite hranama koje su pripremljene za ljudsku ishranu zato što uglavnom imaju dosta začina, koji mogu smetati psima. Posebno je opasna velika količina soli ili jakih začina koji mogu dovesti do iritacije gastroinestinalnog trakta ili poremećaja elektrolita. Postoje jela koja mogu dovesti do nadimanja i time izazvati bol. Tako treba izbegavati pasulj, grašak, krompir, boraniju i sve ono što primetite da smeta Vašem psu. Hrana za pse treba da sadrži preko 20% proteina (za mlade pse u razvoju oko 30 %) , od kojih su gotovo svi životinjskog porekla (meso, riba, jaja...,), mada u ishrani moraju biti zastupljeni i proteini biljnog porekla (žitarice). Drugi izvor energije su masti, među kojima moraju biti zastupljenje i nezasićene masne kiseline iz biljnih ulja koje imaju velikog uticaja na zdravlje psa i kvalitet dlake. Što se tiče ugljenih hidrata, oni takođe moraju biti zastupljeni u ishrani ali u nešto manjoj količini. Osim toga, ishrana mora sadržati sirova vlakna koja omogućavaju nesmetano funkcionisanje digestivnog sistema, kao i dovoljne količine vitamina i minerala.
Napominjemo još jednom da je na svakom pakovanju hrane navedena dnevna količina hrane u skladu sa starošću psa i težinom, tako da je jednostavno odrediti količinu hrane.
|
