FCI klasifikacija:
Grupa 2 – Pinčeri i šnauceri, molosi i švajcarski pastirski psi
Visina:
mužjaci 62 cm; ženke 58 cm
Težina:
mužjaci 35-45 kg; ženke 30-40 kg
Životni vek:
7-12 godina
Dlaka:
duga, gusta, na glavi i prednjim delovima nogu kraća
Boja:
jednobojna, od belog do tamnomrkog, skoro crnog, a poželjne su sivozelena i tamnosiva boja
Idealan životni prostor:
kuća sa ograđenom baštom, farma, imanje
Prosečan broj štenaca u leglu:
oko 9 štenaca
Istorija šarplaninca
Šarplaninac je jedna od najstarijih autohtonih rasa u svetu. Pripada grupi pastirskih pasa koji potiču od molosa. Današnji šarplaninac je posledica prirodne selekcije u zatvorenoj sredini, vekovima bez dodira sa psima drugačijeg tipa. Surova priroda ga je napravila čvrstim, grubim, borbenim, odličnim čuvarom koji ne beži ni pred čoporom vukova, ni pred medvedom. Visok stepen inteligencije mu omogućava da bude samostalan.
Na osnovu istorijskih podataka, veruje se da preci šarplaninca potiču od molosa drevnog Tibeta sa obronaka Himalaja. Sa ove geografske teritorije, molosi su krenuli u beskrajna putovanja sledeći svoje gospodare. Šarplaninac je stigao na Balkan sa legijama Aleksandra Velikog gde se i zadržao. Ime je dobio po planini gde je najviše odgajan.
Prvi put je prikazan u Ljubljani 1926. godine. Od strane Međunarodne kinološke federacije (Fédération Cynologique Internationale, FCI) prvi put je priznat kao posebna vrsta ilirskog ovčara, odnosno Ilirski ovčarski pas (na osnovu starog imena regiona Ilirija), 1939. godine. A onda, 1957. godine, na zahtev Jugoslovenskog kinološkog saveza (JKS), Međunarodna kinološka federacija (FCI) promenila je ime u Jugoslovenski ovčarski pas – Šarplaninac, po Šar planini, gde je rasa najraširenija.
Izvorni šarplaninac i gradska verzija – u čemu je razlika?
Početkom držanja ovih pasa u urbanoj sredini, stvoren je pas koji se u određenoj meri razlikuje od izvornih pasa po građi i boji. Izvorni pas je viši od urbanog, najčešće je nadgrađen, nešto kraće, ali i gušće i grublje dlake, otvorenijih uglova zadnjih nogu. Dosta je pokretljiviji od svog urbanog brata. Na Šarplanini se mogu susresti psi svih boja sa maskom ili bez, od gotovo bele, preko boje meda, pšenice, svih nijansi žute ili sive do tamne, gotovo crne boje. Odgajivači u gradovima forsiraju pse sive boje, svetlije ili tamnije. Za boju šarplaninca je jako važno naglasiti da su sve boje ravnopravne.
Danas se šarplaninac sve češće može videti u ulozi porodičnog psa, iako njegova osnovna namena, čuvanje stada, i dalje ostaje prisutna, naročito u ruralnim krajevima. Prepoznatljiv je po svojoj snazi, odanosti i izraženom zaštitničkom nagonu, što ga čini idealnim čuvarom, ali i vernim saputnikom.
Kako izgleda šarplaninac?
Zamislite psa koji deluje kao da je sišao sa vrhova divljih planina. Snažan, staložen i moćan, a u isto vreme dostojanstven i odan do srži. To je šarplaninac, čuvar sa dušom pastira i telom ratnika.
Ova rasa ostavlja utisak robusnosti i snage već na prvi pogled. Šarplaninac je pas krupne građe, snažne muskulature i proporcionalnog tela.
Glava je proporcionalna razmeru tela i duga je približno 25 cm. Njuška je široka, prema vrhu nežno sužena i crne je boje. Nozdrve su pravilne i široke. Oči su bademaste, tamne ili svetlo kestenjaste boje. Uši su trouglaste i naležu uz glavu. Vrat je srednje dug, ali zbog guste dlake i bujnog krzna, izgleda kraći i širi. Leđa su ravna i široka, trbuh malo utegnjen. Gornja strana je malo izdignuta. Sa strane slabine su kose, široke i mišićaste. Šape su jake i široke, sa crnim noktima. Rep im je snažan, i odlakan gustom dlakom, kitnjast je, a kako ide prema vrhu se stanjuje.
Težina i visina šarplaninca
Što se tiče dimenzija, odnosno veličine šarplaninca, idealna prosečna visina za ženke je 58 cm, dok je za mužjake 62 cm. Prosečna težina za ženke iznosi od 30 do 40 kg, dok je za mužjake ona između 35 i 45 kg.
Dlaka i boja šarplaninca
Dlaka šarplaninca raznih je duljina ovisno o delu tela. Tako su trup, vrat, rep i zadnji delovi ekstremiteta prekriveni gurbljom i dugom dlakom, dok su uši, prednji delovi nogu i glava obrasli kraćom dlakom. Ima i poddlaku ispod duge dlake; ona je gusta i kraća te obilna.
Šarplaninac je jednobojan pas koji dolazi u raznim nijansama boja. Tako postoje boje od belog do tamnomrkog, skoro crnog, a poželjne su sivozelena i tamnosiva boja.
Celokupan izgled
Celokupan izgled šarplaninca odiše plemenitom snagom i urođenim dostojanstvom. Njegova pojava je impresivna, ali nepretenciozna, a jasno pokazuje da se radi o psu stvorenom za ozbilne zadatke, ali i o mirnom, stabilnom karakteru koji ne traži poštovanje. Šarplaninac je u svakom pogledu oličenje uravnoteženosti između fizičke snage, prirodne lepote i duboke odanosti.
Karakter i držanje šarplaninca
Temperament šarplaninca - kakav je po naravi?
Šarplaninac je veoma inteligentan pas. Sposoban je da samostalno donosi ispravne odluke što mu je često nepravedno zamereno kao tvrdoglavost. Od ove rase ne treba očekivati beskonačno i bespogovorno izvršavanje komandi – šarplaninac će izvršiti komandu onda kada sam proceni da je to potrebno, ali ako vidi da je komanda samo proizvod dominacije a ne stvarna potreba, onda će je ignorisati. Veoma je lojalan prema porodici sa kojom živi i tačno prepoznaje i poštuje hijerarhijski redosled. Traži korektan i dosledan odnos na koji uzvraća velikom privrženošću i ljubavlju. Odrasle jedinke zbog svoje velike snage i hrabrosti se jedino mogu kontrolisati ako su ispravno vaspitane i socijalizirane.
Ima samo jednog gospodara, a i taj nije pravi gospodar već saborac. Šarplaninac je izuzetno uravnotezen i miran pas. Istovremeno je i vrlo dobroćudan i vrlo oštar, ali samo kada se za to ukaže potreba. Vrlo je hrabar, spreman da se suprotstavi i mnogo jačem protivniku da bi odbranio svoga gospodara ili ono što mu je povereno na čuvanje, čak i po cenu života.
Jedna od njegovih odlika je i da nikada ne laje bez razloga. Nepoverljiv je prema strancima i kada, teška srca, prihvati gosta koji je pristigao, budno će pratiti svaki njegov pokret, što ga čini odličnim psom čuvarom. Takođe je sposoban da prepozna sve vanredne situacije i da to signalizira ukućanima.
Intuitivno prepoznaje opasnost i svestan svoje fizičke snage, beskompromisno joj se suprotstavlja. Na svojoj teritoriji ne trpi uljeze. Svojom pojavom i držanjem uglavnom odvraća strance, a ako to nije dovoljno onda silovitim napadom, kome prethodi upozorenje, brani svoju teritoriju. Veoma je plemenit ali tu svoju osobinu krije od stranaca dok je ukućanima radosno demonstrira. Osećajan je i kroz ponašanje komunicira sa ukućanima.
Kako se šarplaninac slaže sa decom i drugim životinjama?
Kao pas sa snažno izraženim stočarskim instinktom, šarplaninac će pažljivo nadgledati sve što se dešava u njegovom okruženju. Ukoliko odrasta uz decu, razvija snažan zaštitnički odnos prema njima i biće im lojalan, nežan i mnogo će im dopustiti, ali prisustvo nepoznate dece može doživeti kao potencijalnu pretnju, pa je potrebna doza opreza u takvim situacijama.
Posebnu pažnju treba obratiti kada je u kontaktu sa malom decom. Zbog svoje čuvarske i pastirske prirode, pratiće ih u stopu, a ako se pokušaju udaljiti, može ih nežno, ali uporno povući nazad, što nenamerno može dovesti do povreda.
Njegov odnos prema manjim kućnim ljubimcima zna da bude problematičan naročito ako ih nije upoznao na vreme jer ih često može percipirati kao plen. Slično važi i za strane životinje: dok one koje su deo njegovog "čopora", poput stoke na farmi, smatra sopstvenim i štiti ih bez razmišljanja, prema nepoznatim životinjama može da pokaže netrpeljivost, pa čak i agresiju.
U suštini, šarplaninac je izuzetno veran i posvećen onima koje smatra svojima, ali zahteva pažljivo usmeravanje i jasne granice u interakciji sa nepoznatima, bilo da su ljudi ili životinje.
Dresura šarplaninca i njegov odgoj – kako im treba pristupiti?
Šarplaninc se odlikuje visokim stepenom inteligencije. Dosta je tvrdoglav i dominantan pas i od njega ne treba očekivati izvođenje cirkuskih veština ili neprikosnovenu poslušnost u okviru dresure. Pogrešno je mišljenje da je šarplaninac glup pas jer se jako teško dresira. On je samo pas koji misli svojom glavom i većinu stvari radi po instinktu.
On će savršeno dobro shvatiti šta se od njega traži, ali to neće uraditi ako ne smatra da je potrebno. Ono što jednom nauči pamti celog života. Štene je potrebno početi vaspitavati u startu, zato što se tada napravljene greške jako teško ispravljaju, a loše navike teško iskorenjuju.
Zato je potrebno da gospodar bude strpljiv, čvrst, dosledan i dobar i iskusan.
Svi propusti koji se načine, a pogotovu po pitanju vaspitanja, se veoma teško otklanjaju, a na uloženu ljubav i strpljenje uzvraća bezgraničnom odanošću. Za posao čuvara ga nije potrebno obučavati, jer to šarplaninac nosi u genima.
Ima dominantan karakter, ali prihvata dominaciju ukućana. Stoga je veoma bitno, da se ispravno vaspitava od rane mladosti i da mu se ne popušta.
Socijalizacija šarplaninca je izuzetno važna i trebalo bi da počne još dok je pas štene. Iako je po prirodi stabilan, odan i smiren, šarplaninac je snažno teritorijalan i sa izraženim zaštitničkim nagonom, što znači da bez pravilne i pravovremene socijalizacije može postati preterano sumnjičav, rezervisan, pa čak i agresivan prema nepoznatim ljudim, životinjama ili situacijama. Socijalizacija treba da uključuje sigurne i kontrolisane izlaske na različita mesta, susrete sa drugim psima, ljudima, raznim zvukovima i okruženjima.
Koliko aktivnosti je potrebno šarplanincu?
Šarplaninac je pas koji potiče iz planinskih predela i odlikuje se velikom izdržljivošću i snagom, pa mu je svakodnevno kretanje veoma važno. On zahteva mnogo fizičke kretnje i vežbanja. Idealno je da ima pristup ograđenom dvorištu u kojem može slobodno da se kreće, ali mu je, pored toga, potrebna i svakodnevna interakcija sa vlasnikom kroz šetnje ili druge oblike aktivnosti na otvorenom. Duže šetnje ili planinarenje su odlični za ovu rasu, naročito ako pas živi u urbanijem okruženju bez mogućnosti da se slobodno kreće.
Tokom odrastanja mladog psa, fizička aktivnost igra važnu ulogu u njegovom pravilnom razvoju. Ipak, potrebno je naglasiti da intenzitet kretanja mora biti pažljivo prilagođen uzrastu i fazi razvoja, naročito u periodu kada se formira koštani i mišićni sistem.
Kod šarplaninca, kao i kod većine pasa gigantskih rasa, posebno treba voditi računa o zdravlju zglobova, kukova i ostalih delova lokomotornog aparata. Zbog sklonosti ovih pasa ka ovim problemima, neophodno je obratiti dodatnu pažnju na uslove u kojima borave, kao i na kvalitet ishrane.
U zatvorenom prostoru treba svesti na minimum rizik od klizanja i padova, jer upravo takve situacije mogu dodatno ugroziti njihov još uvek nerazvijen sistem za kretanje. Takođe, ishrana treba da bude pažljivo odabrana. Preporučuje se korišćenje hrane visokog kvaliteta, iz premium ili superpremium kategorije, kako bi pas dobio sve potrebne hranljive sastojke koji podupiru zdrav rast i razvoj.
Gde može da živi šarplaninac?
Šarplaninac je pas koji najbolje funkcioniše u sredinama gde ima prostora, prirodu i zadatak. Idealan ambijent za ovu rasu je život na selu, planini ili na velikom ograđenom imanju gde može da se slobodno kreće, patrolira i oseća da ima kontrolu nad svojim teritorijom. Njegova priroda čuvara stada i samostalnog radnika uslovljava potrebu za otvorenim prostorom, ali i za jasno definisanim granicama koje čuva.
Iako može da se prilagodi životu u dvorištu porodične kuće, uz uslov da je ograđeno i dovoljno prostrano, šarplaninac nikako nije pas za stan. Njegova veličina, potreba za kretanjem i duboko ukorenjen instinkt da motri na okolinu čine ga neadekvatnim za zatvoren, urban život. Osim toga, zatvoren prostor može doprineti razvoju frustracije i destruktivnog ponašanja, posebno ako pas ostaje sam i bez zadatka.
Ukoliko ipak živi bliže gradu ili u prigradskim sredinama, vlasnici moraju da mu obezbede dovoljno fizičke aktivnosti, mentalne stimulacije i kontakt sa spoljnim svetom. Važno je napomenuti i da šarplaninac voli da ima pregled nad svojom teritorijom, bilo da je to brdo, terasa ili deo dvorišta sa kojeg može da nadgleda okolinu.
Loše podnosi vrućinu i u takvim prilikama mu treba omogućiti da se skloni u hlad. Hladnoću podnosi odlično i ona je ustvari njegov prirodni ambijent.
Nega šarplaninca
Pravilna nega psa podrazumeva i svakodnevno četkanje. Dok je pas mlad potrebno je početi sa češljanjem, u početku svaki drugi dan, da bi se stvorila navika kod psa. Ukoliko se ovo redovno radi, za češljanje celog psa je potrebno da izdvojite 10 minuta dnevno i to je najbolje da radite posle šetnje, čime ne samo da odklanjate odumrlu dlaku već i imate uvid u stanje njegovog krzna i eventualno prisutne ektoparazite.
Takođe treba da obratite pažnju na higijenu ušiju, očiju te noktiju i zubi
Kupanje šarplaninca
Iako ne postoji tačno određena starosna granica za prvo kupanje šteneta, obično je to uzrast oko 2 - 2,5 meseca. Ukoliko nije izrazito prljavo ili nema specifičan miris, kupanje možete da odložite za kasnije (kada pas bude uzrasta 4 - 5 meseci). Ako je kupanje ipak neophodno, štene obavezno okupajte specijalnim šamponom za štence, jer su prilagođeni nežnoj i osetljivoj koži šteneta.
Sasvim je dovoljno da se pas kupa 3 - 4 puta godišnje. Kupanjem se skida prirodna masnoća kože, pa može doći do perutanja kože, ona postaje suva, lako puca i na taj način se smanjuje jedna od osnovnih funkcija kože, a to je njena zaštitna uloga. Skidanjem ovog zaštitnog sloja, stvaraju se povoljni uslovi za nesmetan prodor mikroorganizama u kožu i posledično za nastanak infekcija.
Kupanje može biti suvo i vlažno (klasično). Suvo kupanje se sastoji u tretiranju - posipanju psa suvim šamponima koji mogu biti u vidu spreja ili pudera (praha). Pas se ovim šamponima poprska i ostavi se da deluju oko 10 minuta, a zatim se pas iščetka.
Kada je u pitanju klasično kupanje, mora se voditi računa o vremenskim uslovima (godišnje doba). Ukoliko su to hladniji dani, psa posle kupanja ne treba izvoditi napolje i u svakom slučaju najbolje je da se kupanje obavlja u večernjim časovima.
Pas se kupa mlakom vodom (voditi računa da voda ne uđe u ušni kanal). Prvo se pas nakvasi, a zatim se nanese neki od blagih šampona, blago utrlja, a zatim temeljno ispere vodom. Nakon kupanja psa posušiti peškirom i smestiti na neko toplije mesto dok se ne osuši.
Zdravlje šarplaninca – koje su najčešće bolesti?
Šarplaninac je generalno zdrava i otporna rasa, prilagođena surovim planinskim uslovima, ali kao i svi psi velikih i gigantskih rasa, ima predispozicije za određene zdravstvene probleme koje je važno poznavati. To su displazija kukova i problemi sa zglobovima i lokomotornim sistemom. Životni vek šarplaninca kreće se između 7 i 12 godina. Uz pravilnu ishranu, adekvatnu fizičku aktivnost, redovne veterinarske preglede i dovoljno prostora, ovaj pas može živeti dug, zdrav i ispunjen život.
Ishrana šarplaninca i razvoj
Obzirom da je u pitanju štene gigantske rase, odnosno činjenica da će u odraslom uzrastu daleko premašiti težinu od 45 kg, koja se inače smatra graničnom težinom između odraslih pasa maxi i giant rasa, njegovu bi ishranu trebalo bazirati na nekoj od hrana premium ili super premium kvaliteta.
Uz potpune hrane super premium kvaliteta možete biti sigurni da ste Vašem ljubimcu pružili kvalitetan, pravilno izbalansiran obrok, koji će zadovoljiti sve njegove potrebe za hranljivim, mineralnim materijama (kalcijum, fosfor... ) i vitaminima u odgovarajućem odnosu i količini. Pri takvoj ishrani nije potrebno naknadno dodavati vitaminsko-mineralne preparate.
Štene u uzrastu od 7 meseci trebalo bi da ima 2 obroka u toku dana. Kada će se preći na jedan dnevni obrok, zavisi od samog psa. Obično je to u uzrast od jedne godine, ali obzirom da je u pitanju štene velike rase, može biti i kasnije. Neki psi i u odraslom uzrastu zadrže dva obroka dnevno.
U periodu razvoja šteneta (sve do nekih 12 do 15 meseci) potrebno je strogo voditi računa da ishrana bude uravnotežena (izbalansirana) i da obiluje svim materijama koje su mu potrebne za inače buran razvoj. U tom periodu ga takođe treba štedeti od jakih napora i pružiti mu što više igre i odmora kako bi se maksimalno razvio u fizičkom i emotivnom smislu.
U Pet centru možete se obratiti veterinaru za pomoć pri izboru hrane i vitamina. Pokazaćemo Vam i opisati sve vrste hrane za velike rase kojima pripada i šarplaninac.
Pre dolaska šteneta u novi dom, važno je da se prethodno posavetujete sa uzgajivačem o vrsti hrane kojom je pas bio hranjen. Na taj način možete nastaviti sa istim režimom ishrane tokom prvih dana, čime se smanjuje stres koji može nastati usled promene sredine, odvajanja od majke i legla, kao i transporta.
Iako pripada grupi pasa gigantskog rasta, šarplaninac često jede manje nego što bi se očekivalo za njegovu veličinu. Tokom faze rasta i razvoja, posebno je bitno obratiti pažnju na kvalitet hrane, bez obzira na to što ova rasa nije naročito izbirljiva kada je u pitanju ishrana.
Generalno, njegova ishrana ne odstupa mnogo od ishrane drugih velikih pasa, ali se uvek preporučuje da obroci budu uravnoteženi i prilagođeni uzrastu i fizičkoj aktivnosti psa.
Do koliko meseci raste šarplaninac?
Kao i sve krupne rase pasa, šarplaninac kasno sazreva tako da je tek sa dve godine potpuno formiran.
Ono što je važno je i napomenuti da bi štenci velikih (giant) rasa, među koje spada i šarplaninac, sa 6 meseci starosti trebali imati 50% svoje konačne (odrasle) težine.
