FCI klasifikacija:
Grupa 2 – Pinčeri i šnauceri, molosi i švajcarski pastirski psi
Visina:
mužjaci 64-68 cm; ženke 60-64 cm
Težina:
mužjaci 45-50 kg; ženke 40-45 kg
Životni vek:
10-12 godina
Dlaka:
kratka, gusta, sjajna i gruba na dodir, sa finom poddlakom
Boja:
dve osnovne boje: crna i žuto-smeđa. Međutim nastale su i siva, svetlo siva, svetlo i tamno žuto-smeđa i tigrasta na sivoj ili žuto-smeđoj osnovi
Idealan životni prostor:
kuća sa većom, ograđenom baštom
Prosečan broj štenaca u leglu:
4-6 štenaca
Istorija i poreklo cane corsa
Cane Corso (Kane Korso), poznat i kao Italian Mastiff, Cane Corso Mastiff, Cane di Macellaio ili Sicilian Branchiero, snažan je, kompaktan i atletski građen pas koji potiče iz Italije. Ime "Corso" ima nejasno poreklo, ali se najčešće povezuje sa grčkom rečju kortos (zid) i latinskim cohors (čuvar dvorišta), što i simbolički odgovara njegovoj istorijskoj ulozi da čuva, štiti i služi.
Ova rasa vuče korene iz regiona Apulija na jugu Italije, gde je kroz vekove razvijana i oblikovana u skladu sa stvarnim potrebama ljudi. Cane corso je potomak antičkih molosa, moćnih pasa koje su koristili stari Rimljani za najrazličitije zadatke. U doba Rimskog Carstva bio je saputnik legionara u borbama, čuvar patricijskih vila, učesnik gladijatorskih arena, ali i lovac na krupnu divljač, zahvaljujući svojoj snazi, hrabrosti i instinktu.
Padom Carstva i prestankom upotrebe pasa u ratnim i borbenim uslovima, Cane corso gubi status borbenog psa, ali zadržava svoje uloge u svakodnevnom životu – čuva imanja, pomaže u radu na poljoprivredi, štiti domaćinstva i porodice. Govori se da je ova rasa zajedno sa španskim konkvistadorima stigla i do Južne Amerike.
Cane corso nije nastajao kroz nametnutu ljudsku selekciju, već kroz strogu prirodnu selekciju – preživljavali su i razmnožavali se samo najjači i najsposobniji jedinke. U vremenima kada je pas morao da bude koristan da bi ga ljudi zadržali, rasa se formirala kroz funkcionalnost, a ne estetiku. Zato današnji Cane corso, osim što impresionira izgledom, odlikuje se i uravnoteženim karakterom i ponašanjem koje odgovara njegovim zadacima.
Nažalost, sa modernizacijom poljoprivrede, smanjenjem divljači i sve većom upotrebom vatrenog oružja, tradicionalna upotreba Cane corsa postepeno je nestajala. Od Drugog svetskog rata pa sve do sedamdesetih godina prošlog veka, broj jedinki ove rase drastično je opao, gotovo do tačke izumiranja. Situacija je postala toliko ozbiljna da je rasa opstala samo u malom broju.
Spas za Cane corsa dolazi 1980-ih godina, kada grupa entuzijasta i stručnjaka prepoznaje njegovu vrednost i započinje sistematski rad na očuvanju rase kroz selektivan uzgoj. Zahvaljujući njihovom trudu, 1994. godine italijanski kinološki savez Ente Nazionale della Cinofilia Italiana zvanično priznaje rasu. Punopravno priznanje od strane Međunarodne kinološke federacije (FCI) dolazi 2007. godine, a tri godine kasnije, 2010, Cane corso ulazi i u registar American Kennel Club-a (AKC), čime stiče globalnu popularnost.
Iako je doživeo renesansu, Cane corso i dalje nosi duh svojih predaka – to je pas snažnog tela, ali i snažnog karaktera: inteligentan, veran, hrabar i izdržljiv. Uz pravog vlasnika, ovaj pas ostaje ono što je oduvek bio – odani čuvar i nepokolebljivi zaštitnik.
Kako izgleda Cane corso?
Cane corso je pas elegantne ali atletske građe, jakih mišića, vrlo izražajnih crta, u nekoliko reči – oličenje snage i izdržljivosti. Ima veliku, tipično molosoidnu glavu na kojoj se jasno ističe snažna i kvadratična njuška, srednje velike, jajolike tamne oči iz kojih izvire pozoran i prodoran pogled i padajuće, trouglaste uši srednje veličine.
Veličina i težina cane corsa
Mužjaci cane corsa u proseku dostižu visinu od 64 do 68 centimetara u grebenu i teže između 45 i 50 kilograma, dok su ženke nešto manje – visoke oko 60 do 64 centimetra, a teške između 40 i 45 kilograma.
Leđni deo je blago zaobljen u lumbalnom delu, vrat je visoko postavljen, širok i dug , a uz to je snažan, dobro povezan sa telom i bez opuštene kože.
Dlaka Cane corsa, boja i nega
Dlaka Cane corsa je kratka, gusta, sjajna i gruba na dodir, sa finom poddlakom staklaste teksture. Što se tiče boja dlake, ona varira. Cane corso obično dolazi u dve osnovne boje: crna i žuto-smeđa. Međutim, tokom razvoja genskim kombinacijama nastale su i siva, svetlo siva, svetlo i tamno žuto-smeđa i tigrasta na sivoj ili žuto-smeđoj osnovi. Manje bele mrlje na prsima, vrhovima prstiju i pored nosa su dozvoljene.
Što se tiče nege dlake, ovi psi nisu mnogo zahtevni. Sasvim je dovoljno da se u periodu intenzivnog linjanja gumenim rukavicama, koje se koriste za češljanje kratkodlakih pasa, otkloni mrtva dlaka i omogući pravilna izmena krzna
Cane corso je rasa poznata po celogodišnjem linjanju koje se pojačava u proljeće i jesen.
Da bi dlaka Cane corsa ostala uredna i zdrava, povremeno četkanje je sasvim dovoljno za uklanjanje mrtve dlake. Umesto čestog kupanja, koje može nadražiti kožu i ukloniti prirodna ulja koja je štite, dovoljno je sa vremena na vreme obrisati psa vlažnim peškirom ili krpom kako biste skinuli prljavštinu. Posebnu pažnju treba posvetiti higijeni njuške, jer ova rasa obilno balavi, pa je potrebno redovno brisanje i čišćenje tog dela. Ne zaboravite da povremeno pregledate oči i uši, kako biste na vreme uočili eventualne nečistoće ili znakove iritacije.
Kretanje i celokupan izgled cane corsa
Rep je snažan, postavljen visoko i debeo je u korenu. U pokretu Cane corso pokazuje kombinaciju snage, elegancije i odlučnosti. Njegov stav i držanje jasno ukazuju na samopouzdanje, budnost i spremnost da zaštiti svoju porodicu. Celokupan izgled ovog divnog psa odaje utisak čuvara i borca, ali i plemenitog i odanog porodičnog saputnika.
Do koliko meseci raste Cane corso? Rast i razvoj rase
Velike rase pasa karakteriše intenzivan rast za relativno kratko vreme pa npr. 50% svoje finalne težine pas dostigne već sa 5 meseci (odrasla ženka rase Cane corsa ima od 40-45kg), a u periodu do 8 meseci koštani sistem je dosegao 80 - 90% konačne veličine kada se i mišićni sistem intenzivno izgrađuje. Druga faza rasta, koja traje od 8. meseca do 18/24. meseca, a predstavlja u stvari fazu konsolidacije čitavog organizma i razvoj mišićne mase (to je u stvari faza telesnog sazrevanja psa). Energetske potrebe u fazi intenzivnog rasta su povećane. Odgovarajuća ishrana, koja uzima u obzir sve specifičnosti ovih rasa pasa, može u velikoj meri da pomogne u smislu pravilnog rasta i razvoja psa
Dakle, cane corso pripada grupi velikih pasa koji svoj rast završavaju do druge godine starosti.
Držanje Cane corsa
Koliko aktivnosti treba cane corso?
Cane corso izuzetno je agilan pas brzih reakcija kojoj je potrebno dosta kretnje i dnevnih aktivnosti budući da je u prošlosti je korišten za teranje stoke i lov na krupnu divljač.
Kao radna i snažna rasa, zahteva svakodnevnu fizičku aktivnost, kretanje i igru. Bez dovoljno svakodnevnih stimulacija, kako fizičkih tako i mentalnih, ovaj pas može razviti nepoželjna ponašanja – poput agresije, destruktivnosti ili preterane uznemirenosti. Osim fizičke vežbe, veoma je važno obezbediti i mentalne izazove, jer zbog svoje radne prošlosti Cane corso ima izraženu potrebu za angažmanom i zadacima.
Međutim, uprkos tome što mu je aktivnost neophodna, sa intenzivnim šetnjama i ozbiljnijim fizičkim vežbama ne treba počinjati prerano. Kod velikih i brzo rastućih rasa, kao što je Cane corso, skelet i zglobovi su posebno opterećeni u ranim fazama razvoja. Zato se preporučuje da se duže šetnje i vežbe uvode tek nakon navršenih 9 do 12 meseci, kada se uspori nagli rast psa.
Takođe, u prvih šest meseci života, posebno je važno izbegavati penjanje i silazak po stepenicama, jer često korišćenje stepenica može negativno uticati na razvoj zglobova – naročito kuka i skočnih zglobova. Istrčavanje pasa ove rase ne preporučuje se pre navršenih 18 meseci, kako bi se smanjio rizik od razvoja displazije kukova, problema koji je čest kod velikih i moloških rasa.
U ovoj osetljivoj fazi razvoja, ključno je pronaći balans, to jest pružiti Cane corsu dovoljno blagog kretanja i stimulacije, ali bez preopterećenja koje bi moglo ostaviti trajne posledice na njegovo zdravlje i pokretljivost.
Kako dresirati Cane corsa? Vaspitanje rase
Dresura i vaspitavanje Cane corsa zahteva ozbiljnost, doslednost i strpljenje. Ova rasa je veoma inteligentna, brzo uči i prirodno teži da se poveže sa svojim vlasnikom, ali upravo zbog svoje snage, zaštitničkog instinkta i samostalnosti, važno je da odgoj počne rano i bude jasno usmeren.
Idealni vlasnik Cane corsa je smiren, odlučan i autoritativan, ali nikako grub. Pas mora osetiti sigurnost i poštovanje prema svom vođi, a to se postiže doslednim pravilima, pozitivnim pristupom i jasnom komunikacijom. Cane corso ne reaguje dobro na grubost, ali izuzetno ceni pravičan i čvrst pristup.
Veoma je važno početi sa socijalizacijom od ranog uzrasta. Štene bi trebalo postepeno i kontrolisano upoznavati sa različitim ljudima, životinjama, okruženjima i zvukovima. Što više pozitivnih iskustava stekne kao mlad pas, to će kasnije biti uravnoteženiji, sigurniji i otvoreniji. Socijalizacija pomaže da razvije toleranciju, smanji nepoverenje prema nepoznatima i nauči da razlikuje pravu pretnju od svakodnevnih situacija.
Vaspitanje mora uključivati jasne granice – šta je dozvoljeno, a šta nije. Ne sme mu se dozvoliti da razvije dominantno ponašanje, jer će to kasnije biti teško ispraviti. Vlasnik mora biti dosledan u svakodnevnim pravilima i odnosu sa psom. Komande se uče rano, a zbog prirodne bistrine Cane Corsa, on ih brzo usvaja.
U rukama odgovornog, mirnog i doslednog vlasnika, Cane Corso postaje veran, stabilan i pouzdan pas, savršen čuvar i posvećen član porodice.
Najčešće bolesti i životni vek Cane corsa
Prosečni životni vek Cane Ccrsa je obično između 10 i 12 godina. Kao i kod većine velikih rasa, očekivano trajanje života nije toliko dugo kao kod manjih rasa, ali uz pravilnu negu, ishranu i redovne veterinarske preglede može da živi zdrav i kvalitetan život tokom tog perioda.
Psi ove rase su skloni displaziji kukova, nadutosti, demodikozi, bolestima oka (entropija, ektropija, upala očne žlezde), torziji želuca i pretilosti.
Osteohondroza
Osteohondroza-OC podrazumeva težak poremećaj endohondralne osifikacije (okoštavanja) zbog čega se u procesu sazrevanja i rasta ćelija hrskavice ne transformišu u kost. Postoji više faktora koji utiču na pojavu ove bolesti (genetski faktor, brz rast, previše kalorija...). Poremećaj je najviše priećen kod rasa njufaundler, bokser, engleski seter, Cane corso, zlatni retriver, rotvajler, ruski terijer. Najtipičnija je kod pasa velikih rasa previše hranjenih dodacima koje sadrže kalcijum i vitamine. Na zglobu dolazi do promena na hrskavici koja zadebljava i kao takva postaje manje elastična i manje otporna na mehaničke uticaje.
Znaci slabosti se javljaju između 4-8 meseca starosti psa i, obzirom na to da je prisutna bolnost, to se kod psa manifestuje hromošću koje može biti iznenadna. Može se javiti na jednom ili više ekstremiteta, traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Hromost može u početku biti jedva vidljiva, a kasnije se pogoršava i vremenom se primjećuje da bolna noga ima atrofičnu (smanjenu) muskulaturu u odnosu na zdravu. Ova bolest zahvata predio ramenog zgloba, lakta ili kolena. Kao posledica javlja se iskrivljenje kostiju u periodu rasta i zadebljanje zgloba. Do dijagnoze se dolazi radiografskim snimanjem.
Displazija kukova
Displazija kukova je razvojna anomalija zgloba kuka, koja se očitava lošim prilagođavanjem glave femura uz acetabulum, a klinički se prikazuje smetnjama u hodu sa neprirodnom pokretljivošću femura, reakcijom mekih tkiva i zglobnih tela na kontinuirane mikrotraume. To je bolest koja se najčešće javlja u pasa i naslednog je karaktera.
Demodikoza
Demodikoza je kožna bolest u pasa koje je uzročnik grinja Demodex canis. Demodex species su grinje koje se normalno nalaze u dlačnim folikulima i lojnim žlezdama svih domaćih životinja, a prekomernim umnožavanjem uzrokuju nastanak lezija na koži. Demodikoza se najčešće javlja kod pasa, a vrlo retko kod drugih životinja. Poznata su dva oblika bolesti: blaži (skvamozni) i teži (pustulozni). Više o demodikozi saznajte ovde.
Entropium i ektropija
Entropium je stanje u kojem dolazi do uvrtanja kapaka prema unutra, kao posledica promene tonusa orbikularnog mišića. Ovo je stanje nasledno kod pojedinih rasa pasa. Uglavnom se javlja na oba oka. Uvrtanje kapaka može se javiti i kao posledica povrede n. facialisa, kod enukleacije bulbusa, mikroftalmije, anoftalmije, zatim kao posledica mlohavosti kože oko očiju te kada bulbus leži duboko u orbiti (kod starijih i mršavih životinja).
Simptomi entropija su crvenilo, bol, suzenje, reakcija na svetlost i vetar zbog konstantne iritacije rožnjače (trepavicama). Entropija se leči isključivo hirurškim putem, kada se radi ekscizija kapaka i diela orbikularnog mišića.
Ektropija je poremećaj položaja kapka gdje je ivica kapka izvrnut prema spolja. Donji kapak zahvaćen je znatno češće od gornjeg. Leči se takođe hirurški. Mali deo kapka klinasto se izreže, a ivice rane zašiju, čime se rub kapka skrati i vrati u normalan položaj.
Temperament cane corsa - kakav je po naravi?
Cane corso je pas poznat po svojoj hrabrosti, inteligenciji, staloženosti i vernosti. Pripada drugoj grupi po klasifikaciji Međunarodne kinološke federacije (FCI), u kojoj se nalaze psi za odbranu i korisni psi.
Standard ove rase definiše ga kao uravnoteženog, energičnog i neuporedivog čuvara, koji je istovremeno i krotak i privržen gospodaru, naročito kada je reč o deci i članovima porodice.
Veoma je odan svojoj porodici i teritoriji, dok prema nepoznatima pokazuje izraženu nepoverljivost. Zbog ovog instinktivnog zaštitničkog ponašanja, Cane corso se ne mora posebno obučavati za odbranu; instinkt mu je dovoljno jak i prirodno izražen. Laje samo kada postoji stvaran razlog, što ga čini odličnim čuvarem kuće i dvorišta.
Ova rasa je emocionalno vrlo vezana za svoje ljude i ne podnosi duža odvajanja – boravak bez porodice doživljava kao kaznu. Zbog toga nije pogodan za vlasnike koji bi psa ostavljali samog tokom dužih vremenskih perioda.
Cane corso se lako i brzo uči, što ga čini zahvalnim za obuku. Ipak, važno je da ga vaspitava staložena, dosledna i iskusna osoba, jer pas zahteva jasan autoritet. Od ranog uzrasta se preporučuje intenzivna socijalizacija, odnosno upoznavanje sa različitim ljudima, psima i svakodnevnim situacijama. Što više iskustava stekne kao štene, to će kasnije biti uravnoteženiji i društveniji.
Iako je uz pravilnu socijalizaciju i odgoj odličan sa decom, prema drugim psima može pokazivati borbeno ponašanje, naročito ako nije na vreme naučen kako da reaguje u prisustvu drugih životinja. Zato je rana i pravilna socijalizacija presudna za njegov razvoj u stabilnog i prijateljski nastrojenog psa. Decu uvek treba imati pod nadzorom kada su pored cane corsa jer je ovo gigantska rasa koja bi ih mogla ozlediti. Takođe im treba objasniti kako se ispravno odnositi prema psu.
U suštini, Cane corso je snažan, pouzdan i odan pas, koji uz pravilan odgoj i pažnju postaje neustrašiv, ali nežan zaštitnik svoje porodice.
Životni prostor i važnost ishrane Cane corsa
Gde može da živi cane corso?
Cane corso može da živi i u stanu i u kući sa dvorištem, ali pod jednim važnim uslovom – da ima dovoljno svakodnevne fizičke i mentalne aktivnosti. Iako je miran u zatvorenom prostoru i zna da se ponaša, ovo je pas koji ne podnosi pasivan način života.
Ako živi u stanu, vlasnik mora biti spreman da mu svakog dana obezbedi duže šetnje, vreme za istrčavanje, igru i trening (koliko aktivnosti je potrebno zavisi o uzrastu i stupnju razvoja). Nedostatak kretanja i stimulacije može dovesti do dosade, frustracije i problematičnog ponašanja.
Ukoliko živi u kući sa ograđenim dvorištem, Cane corso će uživati u prostoru, ali ni to ne sme biti izgovor da se pas zapostavi. On nije pas koji će sam sebe "istrčati" u dvorištu – i dalje mu je potrebna interakcija sa ljudima i organizovana aktivnost.
Važno je naglasiti da Cane corso ne voli da bude izolovan. Nije pogodan za život u boksu ili vezan u dvorištu. On želi da bude deo porodice i da učestvuje u svakodnevnim dešavanjima. Ako ga ostavite samog i zanemarenog, postaće nesrećan i potencijalno destruktivan.
Dakle, bez obzira na to da li živi u stanu ili u kući, Cane corso može biti srećan pas samo ako mu se posveti dovoljno pažnje, kretanja i emocionalne povezanosti sa porodicom.
Ishrana za velike i gigantske rase
Kako je ishrana vrlo bitna za normalni rast i razvoj štenaca velikih rasa, tako je i za održavanje zdravstvenog statusa potrebno da pas jede kvalitetnu hranu za štence velikih rasa, kada nije potrebno dodavanje nikakvih preparata.
Zbog velike telesne mase i visokog nivoa fizičke aktivnosti, lokomotorni sistem ovih pasa izložen je značajnim opterećenjima, što povećava rizik od povreda i oštećenja. Pravilna i uravnotežena ishrana igra ključnu ulogu u zdravom razvoju i očuvanju zglobova, jer doprinosi njihovoj izgradnji i zaštiti. Budući da se kost kao tkivo stalno obnavlja, čak i nakon završetka rasta, neadekvatna ishrana može doprineti razvoju oboljenja koštanog sistema, ali i drugih zdravstvenih problema.
Hrana za velike i gigantske rase, za razliku od hrana namenjenih za male i/ili srednje pse, sadrži hondroitin i glukozamin, materije koje utiču na bolji kvalitet zglobnih hrskavica i na taj način štite lokomotorni sistem Vašeg šteneta još od najranijeg uzrasta. Glukozamin i hondroitin deluju zaštitno na strukturu vezivnog tkiva (tetive, ligamenti, zglobna hrskavica, diskovi). Ukoliko štene hranite gotovim hranama superpremijum kvaliteta obezbeđujete harmoničan razvoj koštanog sistema i mišića zahvaljujući ravnoteži: energetska vrednost / količina proteina, kalcijum / fosfor.
Očigledne prednosti hrane superpremijum kvaliteta za velike i gigantske rase su te što obezbeđuju povećan nivo omega - 3 masne kiseline, DHA kiseline iz prirodnih izvora koja obezbeđuje optimalan razvoj retine i bolji vid, a važna je takođe za razvoj mozga, L - karnitin koji omogućava pravilan rast mišića i jače kosti. Esencijalne masne kiseline pomažu zdravu kožu i dlaku, antioksidanti jačaju imunološki sistem.