Zoonoze i njihova prevencija

 
Odgovara:
Ana Jovanović, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

O: Dok većina infektivnih bolesti pogađa samo mačke, postoje i takozvane zoonoze, bolesti koje se sa životinja mogu prenositi na ljude i obratno.

Prenošenje zoonoza sa mačke na čoveka nastaje pri direktnom kontaktu između obolele mačke i čoveka, kao i njenim sekretima i ekskretima. Mnoga oboljenja se mogu preneti preko buva i krpelja koji nakon parazitiranja na oboleloj životinji parazitiraju na ljudima.

Pod povećanim rizikom od oboljevanja su osobe slabog imunog sistema (hronični bolesnici, deca, starije osobe, imunokompromitovane osobe, osobe koje se leče imunosupresivnim sredstvima, itd). Zoonotska oboljenja  mogu biti bakterijske, parazitske, gljivične, protozoarne i virusne prirode.

Od bakterijskih oboljenja u obzir dolaze:

Bartonelioza - je najčešće zoonotsko oboljenje koje prenose mačke. Oboljenje se prenosi ujedom ili ogrebotinom nanesenom od strane obolele mačke. Buve, kao vektori, takođe se pominju u literaturi.  Mačke naizgled zdrave mogu biti prenosioci oboljenja. Antibiotska terapija ne daje dobre rezultate kod mačaka koje su inficirane. Inficirana osoba najčešće ima otečene limfne čvorove glave, vrata i ruku, povišenu telesnu temperaturu, glavobolju, bolove u mišićima i zglobovima, slab apetit. Kod osoba slabog imunog sistema oboljenje može biti izraženo  intenzivnijim kliničkim simptomima, a ponekada čak i sa fatalnim ishodom. Izbegavanjem ogrebotina i ujeda od strane mačke, kao i držanjem mačke u stanu se smanjuje mogućnost zaražavanja ljudi. Bitno je pomenuti da se posebno deci treba zabraniti gruba igra sa mačićima, pri kojoj mačići nanose povrede deci.

Salmoneloza je takođe često oboljenje koje nam mogu preneti inficirane mačke. Kod inficiranih ljudi  nastaje dijareja, groznica i jaki stomačni bolovi koji nastupaju 1 - 3 dana nakon infekcije. Salmoneloza se retko kada prenosi sa mačaka, češće drugim putevima, ali neretko i mačji izmet može sadržati salmonele. Salmonele se u mačjem izmetu najčešće nalaze ako se mačka hrani termički neobrađenim mesom ili lovi divlje ptice. Preventiva se ogleda u redovnom čišćenju mačjeg toaleta i obaveznom nošenju zaštitinih gumenih rukavica (posebno ukoliko mačka ima dijareju).

Što se tiče parazitskih oboljenja  vrlo je bitno pomenuti da je kontrola populacije buva na mačkama kao i u njihovoj okolini veoma bitna za sprečavanje velikog broja infekcija koje buve kao vektori mogu preneti mačkama i ljudima, ali isto tako i za prevenciju kožnih oboljenja koje izazivaju buve direktno, parazitirajući na životinji.

O buvama i njihovom uništavanju smo pisali ovde, ovde, ovde i ovde.

Poneki mačji intestinalni paraziti mogu takođe izazvati oboljenja kod ljudi. Deca su posebno pod rizikom, jer često dolaze u dodir sa kontaminiranom zemljom. Visceralna larva migrans, potencijalno ozbiljno oboljenje koje može izazvati patološke promene na očima i ostalim organima, nastaje kao posledica ingestije jaja parazita (stavljanje prljavih ruku u usta nakon igre sa kontaminiranom zemljom).

Gljivične infekcije zoonotskog karaktera su uzrokovane grupom gljivica koje izazivaju oboljenje kože. Kod mačaka gljivične infekcije kože izgledaju kao suva sivkasta bezdlačna mesta na koži, dok kod ljudi infekcija izgleda kao okrugla crvena promena koja izuzetno svrbi. Ovo oboljenje se prenosi kontaktom  sa obolelom mačkom ili kontaminiranom okolinom. Naime, obolele mačke kontinuirano kontaminiraju okolinu sporama, koje mesecima mogu biti infektivne.

O gljivičnim oboljenjima smo pisali ovde.

Protozoarna oboljenja su izazvana jednoćelijskim organizmima. Zoonotski karakter imaju Kriptosporidioza, Đardijaza i Toksoplazmoza.

Kriptosporidioza i Đardijaza izazivaju dijareju i kod ljudi i kod mačaka, a najčešće infekcija nastaje istovremeno (npr. infekcijom usled pijenja nečiste vode). Nošenjem zaštitinih rukavica tokom čišćenja posipa, kao i adekvatnim medicinskim tretmanom obolele životinje, čovek se može zaštiti od infekcije.

Toksoplazmoza je protozoarna parazitska bolest ljudi i životinja (svih toplokrvnih životinja, uključujući i ptice). Čovek se najčešće zarazi unošenjem infektivnih oocista iz mačijeg fecesa, konzumiranjem nedovoljno termički obrađenog mesa ili neopranog povrća. Inficirana mačka širi oociste do dve nedelje od infekcije, ali su oociste vrlo otporne u spoljašnjoj sredini, te mesecima mogu ostati infektivne i izazvati infekciju ljudi. Toxoplasma gondii je bitan zoonotski agens. U nekim delovim sveta je više od 60% populacije ljudi inficirano ovim parazitom. Preveniranje infekcije kod ljudi se svodi na pažljivo uklanjanje mačjeg posipa (svakodnevno čišćenje sa rukavicama) hranjenje mačke sa granuliranom ili termički obrađenom hranom (nikako sirovim mesom), kako bi se izbegla infekcija mačke, a posledično i čoveka. Nakon kontakta sa sirovim mesom (kod pripreme obroka) oprati sve predmete deterdžentom, a ruke  detaljno sapunom i toplom vodom, konzumirati dobro termički obrađeno meso. Kod životinja se dijagnoza postavlja biološkim, serološkim ili histološkim metodama, kao i kombinacijom istih. Kod ljudi je neophodno uraditi pretragu seruma u kojem se kod inficiranih osoba detektuju specifična antitela. Postoje modifikovani IFA, IAAT i ELISA testovi koji mogu detektovati IgM antitela koja se javljaju prva nakon infekcije i nestaju prva. IgG antitela se detektuju kasnije ali perzistiraju duže u organizmu. Najbolje bi bilo da se uzmu dva parna seruma u razmaku od 2 - 4 nedelje kako bi se na osnovu rezultata utvrdilo dali se radi o akutnoj infekciji. Kod ljudi se radi i PCR metod.

Obolele mačke se mogu terapirati sulfadiazinom, pirimetaminom, klindamicinom, u dozama koje preporuči veterinar.

Za sada ne postoji vakcina koja bi zaštitila ljude ili životinje od toksoplazmoze.

Virusna oboljenja najčešće su vrlo specifična za vrstu životinje kod koje izazivaju oboljenje. Međutim, virus besnila se može preneti sa mačke na čoveka. Besnilo je vrlo ozbiljno oboljenje koje dovodi do smrti, te je redovna vakcinacija neophodna.

Prevencija zoonoza se svodi na:

- Pranje ruku nakon svakog kontakta sa životinjom
- Voditi mačku redovno kod veterinara (radi dehelmintizacije i vakcinacije)
- Voditi mačku kod veterinara čim posumnjate da je bolesna
- Sprovodite redovnu i odgovarajuću kontrolu populacije buva i krpelja
- Ne dozvolite da vam mačka liže lice, ruke ili pribor za jelo
- Trudite se da mačke ostaju u zatvorenom prostoru
- Mačke hranite termički obrađenom hranom ili granulama
- Dnevno čistite posip za mačke sa gumenim rukavicama

Po pitanju vašeg zdravlja i dalje terapije, mišljenje može dati samo vaš doktor, dok je za prevenciju zoonoza važno da poštujete sve navedene preventivne mere.