Odgovara:
Ana Jovanović, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

P: Imali smo 3 patuljasta kunića, mužjaka, ženku i mladunce. Prije odprilike 15 dana, naveče razigran i zdrav, mladi kunić ujutro je iznenadnu uginuo. Proteklog vikenda primjetili smo da je i ženka bolesna imala je "blagi" proliv, odbijala je hranu i izgledala je kao da joj niti jedam mišić ne funkicionise. Krzno na njoj je bilo kao tuđe, veliko za nju. Nažalost i ona je uginula. Mužjak koji je kod nas, sinoć je izgledao sasvim zdravo da bih jutros primjetila da je preplašen. Poslje je počeo nekontrolisano da se trza, nakon trzaja se umiri i opusti, glavu zabacje na gore, jezičić mu je bjel i ima otvorena usta, proširene zjenice, i krvave podlive ispod kapaka,  ubrzano diše.

Već sam bila u veterinarskoj stanici, nisu mi baš nešto pomogli jer nemaju iskustva sa kunićima, oni misle da je moždani udar. Ja ozbiljno sumnjam na neku zarazu jer u kratkom periodu ovo je treći slučaj, pa nisu sva tri imala udar!  Šta se dešava mojim kunicima, ima li lijeka? Molim vas ako znate gdje mogu najbliže naći veterinara za kunića (Zenica,BiH).
Unaprijed hvala, Dina

O: Najčešće zarazne bolesti kunića su Miksomatoza, Tualremija i Virusna hemoragijska bolest kunića. Izvori tih bolesti najčešće su druge zaražene životinje i njihove izlučevine (drugi kunići, pacovi, miševi, psi, mačke, ptice...), kao i zaražena hrana, voda i prostor na kojem su boravile bolesne životinje. Bolest se može  pojaviti naglo i rezultirati uginućem bez pojave kliničkih simptoma bolesti, tzv. perakutni tok.

U akutnom toku bolesti mogu se pojaviti opšti simptomi bolesti (slab apetit, pospanost, apatija, povišenje telesne temperature, frekveniji puls i disanje itd.). Mlađe životinje su osetljivije od odraslih, pa u kohabitaciji sa odraslim jedinkama najčešće prve obole u perakutnom ili akutnom toku. U subakutnom i hroničnom toku se ispoljavaju još neki simptomi koji veterinara mogu navesti da posumnja da se radi o određenom oboljenju. Sigurna dijagnoza  se može dobiti jedino na osnovu laboratorijskih analiza (serološki test i izolacija uzročnika). Kod uginulih jedinki radi se obdukcija, gde se na osnovu određenih patomorfoloških promena na organima i laboratorijskih analiza dolazi do uzroka smrti.

Takođe, pored zaraznih bolesti, razlog uginuća mladunčeta i ženke kao i pojave navedenih simptoma kod mužjaka može biti i intoksikacija. Najčešća trovanja u veterinarskoj medicini se odnose na trovanja organofosfatma, karbamatima, organohlornim jedinjenjaima, trovanja rodenticidima i mikotoksinima. Toksini, u zavisnosti od mehanizma delovanja, mogu izazvati pojavu različitih simptoma. Ako se unese velika količina toksina u kratkom vremenskom periodu (akutno trovanje), organizam nije u mogućnosti da poništi štetno dejstvo toksina, pa dolazi do brze smrti. Ako se unosi manja količina toksina u dužem vremenskom periodu (hronična trovanja), onda organizam ima vremena da primeni metode kojima toksine učini neškodljivim i izluči ih u spoljašnju sredinu, pa dolazi do pojave najčešće gastrointestinalnih simptoma (proliv, povraćanje, kolike), nervnih simptoma (tonično - klonični grčevi, inkoordinacija pokreta, hiperreaktivnost, konvulzije, koma itd.). Kod trovanja životinja kumarinskim preparatima javljaju se masovne hemoragije po celom telu.

S obzirom na teško stanje Vašeg kunića, preporučila bih Vam da se obratite Veterinarskom fakultetu koji Vam je najbliži.