Uticaj agresivnosti kuje na brigu o okotu

P: Ako ženka ne voli druge ženke, da li će se dobro brinuti o mladima? Pozdrav, Miroslav

O: Graviditet kod kuje traje 58 - 64 dana. Štenjenje je prirodan proces u kome, najčešće, nemate potrebe da intervenišete. Ako neko štene nije u stanju da izađe možete biti od koristi. Kada štene nije u stanju da samo nađe sise, vaša pomoć je dobro došla. Nikada ne uzimajte štene od njegove majke, jer postoji opasnost da ga ona potom odbaci.

Svako štene izlazi zajedno sa svojom posteljicom, koju obično, kao i pupčanu vrpcu, pregrize kuja, međutim kod neiskusnih kuja je u početku potrebna pomoć vlasnika (pustite je najpre da vidite hoće li instinktivno sama znati šta treba da radi). Ukoliko porođaj prolazi bez komplikacija (tj. da je vremenski interval između izlaska dva šteneta 10-30 minuta, da su trudovi podjednako učestali...), sve se završava kroz nekoliko sati.

Nakon porođaja, kuja će sama preuzeti brigu o štencima ona ce ih polizati ih i njuškom pogurati prema sisama, kako bi posisali kolostrum.

Ukoliko kuja ima dovoljno mleka, štenci uglavnom sisaju (jedu svaka 2 - 3 sata) do 4 ili 5 nedelja starosti, kada im polako možete u jedan obrok ponuditi dehidrat i postepeno ih privikavati na suvu hranu.

O prvim danima života štenaca i briga o njima i kuji pisala je koleginica Ana Jovanović, dr. vet. med., u tekstu pod naslovom „Prvi dani nakon okota i briga o štencima“.

Veoma retko kod kuja koje se prvi put štene ili kod kojih je porođaj teško prošao ili je iz nekog drugog razloga došlo do povećanja telesne temperature može doći do smanjene zainteresovanosti kuje za štenad i tada je pomoć potrebna.

Međutim nije utvrđena veza da ženke koje ne vole druge ženke pokazuju bilo kakvo problematično ponašanje u odnosu na svoje leglo. Ukoliko sve bude prošlo kako treba tokom porođaja, i ukoliko se kuja ne uznemirava i ima najbolju negu ne bi trebalo da ima problema.

Agresivno ponašanje prema drugim psima je uobičajeno u starosti od 1-4 godine kada psi polno i fizički sazrevaju uz postavljanje pseće hijerarhije, te dolazi do sukoba između istospolnih jedinki (kuja) radi dominacije u grupi.

Vlasnik mora da uoči koji znakovi se javljaju prethodnom ispadu agresije od strane njegovog ljubimca pa ih treba preduhitriti i privući pažnju psa komandom („idemo“, „trči“...), zvukom (npr. zvuk najdraže igračke, klikeri za trening), ponuditi mu poslasticu... I vlasnik i pas moraju se što više družiti s drugim vlasnicima i njihovim psima, pronaći u blizini "prijatelje", odnosno pse koji ne izazivaju agresivnost Vašeg psa (pas drugog pola, stariji pas, veći ili manji pas). Nema "leka" koji bi odmah pomogao u izmeni ponašanja, već svakodnevnim treningom, dugim šetnjama i igrama, i eventualnom sterilizacijom utičemo na promenu.

Ne zaboravite, kada dođe do sukoba pasa, ne smete Vi ulaziti u sukob i previše se približavati jer psi tada ne primećuju niti razlikuju (zbog eskalacije besa, obrane) ruku vlasnika i tada najčešće dolazi do povreda ljudi ugrizom.

Borbu ili sukob pasa mogu prekinuti samo iskusni vlasnici (posebni zahvati u području grla psa, držanje pasa dok ne popusti zagriz, širenje gubice pasa i drugo). Neiskusni vlasnici mogu koristiti sprejeve (na bazi bibera) koji se prskaju u smeru njuške psa napadača, polivanjem hladnom vodom pasa papra u borbi i drugo.