Ušni šugarac

Postoji više vrsta ušnih parazita (šugaraca). Najčešće se pojavljuje Otodectes cinotis, koji parazitira na psima i mačkama. Za lečenje nije bitno utvrditi kojoj vrsti šugaraca pripadaju jer su svi osetljivi na iste preparate. Lako se prenose sa psa na mačku i obrnuto. Lako se mogu zaraziti zec, hrčak, feret i sl. Ušni šugarci ne prelaze sa životinje na čoveka.

Životinja koja je zaražena šugarcima obično se češe po ušima i njegovoj okolini, a u ušnom kanalu se mogu videti crno-smeđe grudvaste naslage (slične talogu crne kafe). Šugarci su krvopije, pa je takav talog posledica sisanja krvi.

Bez lečenja infestacija šugarcima može izazvati teške lezije u ušnom kanalu, kao i trajan gubitak sluha.

Obično kao posledica šugaraca nastaje i sekundarna bakterijska ili gljivična infekcija (posledica oštećenja sluznice ušnog kanala). Uši se uvek trebaju pregledati u veterinarskoj ambulanti instrumentom - otoskopom, kojim je moguće videti komletni ušni kanal sve do bubne opne, te nakon postavljene dijagnoze propisati terapiju.

U terapiji se najčešće koriste preparati na bazi ivermectina (injekciono) i preparati u obliku ampule na bazi selemectina. S obzirom da je obično uz šugarce prisutna bakterijska ili gljivična infekcija potrebno je lokalno tretirati uvo odgovarajućim kapima (najčešće se koristi kombinacija antimikotika, antibiotika i kortikosteroida). Odabir kapi zavisi od stanju uveta. Terapija se najčešće sprovodi u trajanju od 1-2 nedelje.