Švajcarski beli ovčar (Berger blanc Suisse)

 
Odgovara:
Aleksandra Todosijević, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

Na izložbi u Hanoveru 1882.  bila su izložena dva alzaska ovčara (i danas se u nekim knjigama nemački ovčari nazivaju alzaškim). Jedan je bio Greiff, oštenjen 1879. i imao je belu boju dlake. Ovo sasvim jasno kazuje da je rodonačelnik savremenog nemačkog ovčara u svojim genima imao i gen za belu boju dlake. Mnogi njegovi unuci bili su bele boje. Kada je komisija za standard 1890. napravila prvi standard za nemačkog ovčara bela boja nije bila mana! Da su beli nemački ovčari bili poznati kazuje i činjenica da ih je 1900. austrijski kraljevski dvor upotrebljavao kao pratioce lipicanera. Uz to fotografije ovih pasa nalaze se i u knjizi "Der Deutsche Schaeferhund in Wort und Bild" koju je napisao tvorac nemačkog ovčara Max von Stephanitz.

Karakterišu ga inteligencija, elegancija, plemenitost, skromnost i maksimalna radna sposobnost. Ljudski faktor, tj. ljudsko neznanje ova pasmina platila je mnogim izgubljenim primercima kroz mnogo generacija. Do sada nikakvi zapisi nisu potvrdili bilo kakve genetske probleme vezane za belu boju nemačkog ovčara. Upravo je uverenje da su genetske slabosti povezane sa belom bojom bilo razlog da ovaj tip psa skoro nestane. Vremenom ovi psi su u Evropi polako otišli u "arhivu", ali su kinolozi u Americi otkrili ovu rasu i intenzivno počeli sa njenom popularizacijom i uzgojem. Dali su i novo ime, američko - kanadski ovčar. Beli nemački ovčar je doživeo spektakularan povratak u Evropu 1980. kada je Martin Faustmann uvezao belog ovčara iz Amerike. Na izložbi u Franfurtu 1981. posetioci su sa oduševljenjem mogli da vide u punoj lepoti belog nemačkog ovčara. Može se reći da su u Evropi Švajcarci uložili najviše truda u popularizaciju ove rase. Njihovi literaturni izvori kazuju da je recimo mužjak pod imenom Lobo, oštenjen 5.3.1966. u Americi, uvezen u Švajcarsku i bio je prvi pas ove rase upisan u rodovnu knjigu u Švajcarskoj.

Beli ovčar sve osobe van kruga porodice u kojoj živi smatra potpunim strancima. Generalno nije otvoren za bilo koji vid komunikacije sa nepoznatim licima. Svaki prilazak prostoru u kome živi pas propraćen je njegovom reakcijom - lajanjem, jer ovi psi nepoznate smatraju neprijateljima dok se ne dokaže suprotno. Ako i uspete u nastojanju da svojim ponašanjem stavite psu do znanja da niste neprijateljski raspoloženi, ne pokušavajte da uspostavite bliže kontakte. Beli ovčar je nepotkupljiv i nepoverljiv i uporno pokušavanje da se ostvari bliži kontakt može dovesti samo do ispoljavanja agresivnosti. Ovi psi uživaju u prirodi, obožavaju vodu i plivanje. Na prostranim terenima možete ga videti kako satima trči "sam sa sobom", jer ima veliki energetski potencijal i veliku ljubav prema prirodi. Agresivnost je belim ovčarima na poslednjem mestu, ali ukoliko je situacija takva da treba da zaštiti porodicu, mesto na kome živi ili sebe, situacija se menja iz osnova. Izuzetna vodljivost i brzo prihvatanje obuke čini ovu rasu popularnom. Upotreba prisile u obuci može biti kontraproduktivna. Sve što rade, rade sa maksimalnom željom da ispune zahtev vlasnika.

Beli nemački ovčar pripada prvoj FCI grupi, ovčarski psi sa radnim ispitom. Mužjaci su visoki 61 - 66 cm, ženke 56 - 61 cm. Mužjaci imaju 35 - 40 kg, a ženke 30 - 35 kg.

Psi koji zapanjuju svojom moćnom i uzvišenom građom. Odlične su muskulature, srednje veličine, podignutih ušiju, elegantne konture, srednje jakog ali elegantnog kostura, harmoničnog opšteg izgleda. Dlaka im može biti kratka ili srednje duga. Lagano spuštene leđne linije i slobodan u pokretu. Boja koja se smatra idealnom je bela, do nekih blago kremastih nijansi. Dozvoljena je dužina dlake od kratke do srednje duge. Izuzetno duga dlaka nije prihvaćena. Psa prekriva dvostruki pokrov dlake; gusta poddlaka prekrivena čvrstom ravnom zaštitnom dlakom; lice i prednja strana nogu prekriveni su kratkom dlakom, dok su vrat i stražnja strana nogu prekriveni dužom dlakom. Lagano talasasta i kruta dlaka je dozvoljena. Udovi su mu jaki, mišićavi i umereno koščati. Poseduju snažnu i potpunu čeljust, makazastog zagriza. Dvadeset zuba ima u gornjoj i dvadeset i dva u donjoj vilici. Dozvoljeno je da nedostaje jedan pretkutnjak. Oči su srednje veličine, bademastog oblika, dobro ukomponovane i blago zaobljene. Tamnosmeđe do crne boje, rubovi oko očiju moraju biti crni. Oči moraju biti nošene uzdignuto, čvrste, postavljene visoko, paralelno okrenute prema napred, izduženog oblika, a na vrhovima pomalo zaobljenog trouglastog oblika. Rep im je bogat dlakom, sabljastog oblika, zašiljen prema vrhu, prilično nisko postavljen.

Što se tiče nege tj. ishrane i brige o zdravlju, ne postoje velike razlike tj. pravila koja se ne mogu primeniti i za ovu rasu, a koja važe i za nemačke ovčare.

O adekvatnim uslovima odgoja / ishrani, pročitajte ovde i ovde.

O osnovama zdrastvene nege pisali smo ovde.

Što se tiče relevantnih odgajivačnica, savetujemo Vas da za tu informaciju kontaktirate Kinološki savez Srbije.