FCI klasifikacija:
Grupa 5 – Špic tip i primitivni tip pasa
Visina:
46-56 cm
Težina:
20-30 kg
Životni vek:
12-16 godina
Dlaka:
dvostruka dlaka; kratka, mekana poddlaka i duža, otpornija spoljna dlaka
Boja:
čisto bela, bež ili bela sa žućkastim primesama
Idealan životni prostor:
kuća sa dvorištem
Prosečan broj štenaca u leglu:
4-6 štenaca
Istorija samojeda
Samojed pripada petoj grupi pasa prema FCI klasifikaciji, koja obuhvata špiceve i primitivne tipove pasa. Ova drevna rasa potiče iz Sibira, teritorije današnje Rusije, gde je oblikovana kroz vekove kako bi odgovorila na surove klimatske uslove i potrebe tamošnjih naroda.
Samojedi su ime dobili po starom nomadskom plemenu koje je živelo u severnim predelima duž reke Jenisej. Pleme Neneci, poznati i kao Samojedi, uzgajali su ove pse radi različitih namena, zbog čega se ova rasa ubraja među najstarije i najvrednije radne pse sveta.
Kroz istoriju, samojedi su služili kao svestrani pomagači: koristili su se za čuvanje stada irvasa, za vuču saonica, kao lovački i zaštitni psi. Njihova bliskost sa ljudima išla je toliko daleko da su često delili ležajeve sa svojim vlasnicima, grejući ih tokom ledenih noći i time razvijajući duboku emocionalnu povezanost sa njima.
Šira svetska javnost saznaje za ovu rasu krajem 19. veka, kada su samojedi korišćeni u brojnim arktičkim ekspedicijama. Posebno je značajan Ernest Kilburn Skot, koji je 1889. godine doveo prve primerke u Englesku i time doprineo njihovom širenju po Evropi. Među poznatim istraživačima koji su se oslanjali na samojede bili su Robert Skot, Fridtjof Nansen i Roald Amundsen. Njihova atraktivna pojava, gusta bela dlaka i prijateljski temperament brzo su izazvali interes širom Evrope.
Prvo zvanično kinološko priznanje rasa je dobila 1909. godine od strane britanskog The Kennel Club-a, kada je definisan standard izgleda i osobina samojeda. Američki kinološki klub je rasu priznao nešto kasnije, 1923. godine.
Danas su samojedi prepoznati pre svega kao izuzetno odani i prijateljski nastrojeni psi, često se drže kao kućni ljubimci zbog svog vedrog temperamenta i izražene privrženosti porodici. Iako su zadržali deo svoje radne prirode, najviše uživaju u društvu ljudi i pažnji koju dobijaju, što ih čini odličnim porodičnim psima.
Kako izgleda samojed?
Samojed je pas kojeg jednostavno ne možete ne primetiti. Ovaj simpatični beli oblak oduševiće vas svojim divnim krznom, neodoljivim osmehom i živahom prirodom. On je srednje veličine, elegantnog izgleda, jake konstrukcije i mišićavog tela.
Krzno mu je bele boje i veoma je gusto jer potiče iz predela gde vladaju jake zime. Na prvi pogled deluje tromo, ali je dosta živahan, pokretan, druželjubiv i pun energije.
Njegovom prijateljski nastrojenom izgledu pridonose tamno braon oči bademastog oblika sa dobroćudnim i inteligentim osmehom. Uši su im dosta male, uspravne i visoko usađene. Boja samojeda je čisto bela, bež ili bela sa žućkastim primesama.
Visina mužjaka treba da se kreće od 51 do 56 cm, ženke od 46 do 51 cm (mereno u grebenu), a težina odraslog samojeda treba da bude srazmerna njegovoj visini u grebenu, a kreće se u rasponu od 20 do 30 kg (ženke-mužjaci).
Kakva je dlaka samojeda?
Dlaka samojeda je bogata, debela, fleksibilna, čvrsta. Ovo je pas sa dvostrukom dlakom, kratkom, mekanom poddlakom i dužom, otpornijom spoljnom dlakom. Ona bi trebala da formira ogrlicu oko vrata i ramena uokvirujući glavu, posebno kod mužjaka. Na glavi i prednjoj strani nogu, dlaka je kratka i mekana, na spoljšnjem delu ušiju kratka , uspravna i mekana.
Unutrašnjost uha je dobro odlakana. Na zadnjoj strani nogu dlaka formira tzv. „pantalone“. Između prstiju raste zaštitna dlaka. Rep je bogato pokriven dlakom. Dlaka ženki je često kraća i mekše teksture nego kod mužjaka. Pravlina tekstura dlake treba da ima srebrnsati odsjaj.
Obzirom na ovako bogato krzno, održavanje higijene je vrlo važan deo, jer je u suprotnom pas izloženiji uticaju brojnih parazita, a samim tim i veća je mogućnost nastanka oboljenja koje oni prenose. Iako su samojedi veoma čisti psi, veoma je važno održavanje dlake.
Temperament samojeda
Samojed je pas koji se ističe svojom prijateljskom i vedrom naravi. Od samih svojih početaka, kada je živeo uz narode severa, formiran je kao pas koji je duboko povezan sa čovekom, posebno sa porodicom i decom. Njegova privrženost bila je tolika da su ga često puštali da u hladnim noćima spava pored dece, verujući u njegovu nežnost i pouzdanost.
Po prirodi je vrlo druželjubiv i društveno orijentisan. Obožava ljude i nije sklon ni stidljivosti ni agresiji. Iako dolazi iz grupe nordijskih pasa, samojed se za razliku od mnogih svojih rođaka nije držao na distanci, već je živeo uz domaćinstvo i učestvovao u svakodnevnom životu ljudi. Ovakav način života dodatno je oblikovao njegov karakter. Postao je veseo, topao, privržen i vrlo lojalan pas.
Zahvaljujući svojoj inteligenciji i izraženoj inicijativi, samojed može biti poslušan, ali neće slepo slediti komande. Poslušnost kod njega dolazi tek kada postoji jasna potreba, pa njegov vlasnik mora biti dosledan, strpljiv, uporan, ali i nežan i pravedan. Ovaj pas ceni čvrstu, ali nenasilnu ruku.
Samojed je izuzetno aktivan i vedrog duha, posebno dok je mlad. Štenci su razigrani, vole da trče i skaču i gotovo su neiscrpni i u kući i napolju. Tek nakon druge godine dolazi do delimičnog smirivanja, ali njihov prirodni nagon za lovom ostaje snažan, pa treba imati oprez u prisustvu manjih i pasivnijih životinja, koje će verovatno hteti da jure. Ipak, uz pravilnu i pravovremenu socijalizaciju, dobro će se slagati sa većim psima i mačkama, naročito ako odrastaju zajedno.
Kao pas koji se jako veže za ljude, samojed teško podnosi usamljenost. Porodice koje su često van kuće možda nisu idealno okruženje za ovu rasu jer može doći do problema poput depresije, pretjeranog lajanja ili destruktivnog ponašanja. Njegov lavež je specifičan pa u urbanim sredinama zna biti izvor nelagodnosti za komšije.
Ono što ovu rasu dodatno izdvaja jeste njihova blaga narav i duboko ukorenjena nežnost prema deci. Zbog svoje mišićave građe i veličine, ipak se preporučuje nadzor odraslih pri igri sa manjom decom više iz predostrožnosti, nego zbog nepredvidivog ponašanja psa.
U celini, samojed je pas pun života, sa velikim srcem i snažnom potrebom da bude deo porodice. Njegova kombinacija nežnosti, inteligencije i vedrine čini ga izuzetnim saputnikom pod uslovom da mu se posveti dovoljno pažnje, ljubavi i pravilne vaspitne podrške.
Držanje samojeda
Sve o nezi samojeda
Nega dlake samojeda
Bogato krzno koje krasi ovu rasu treba pažljivo negovati. Posebna se pažnja obraća na pravilan izbor sredstava za negu, kao i izbor četki. Samojed spada u dugodlake, duplodlake pse. Njihova spoljna, meka i gusta dlaka praćena je vodootpornom poddlakom. Dok je pas mlad potrebno je početi sa češljanjem, u početku svaki drugi dan, da bi se stvorila navika kod psa. Ukoliko se ovo redovno radi, za češljanje celog psa je potrebno da izdvojite 10 minuta dnevno i to je najbolje da radite posle šetnje, čime ne samo da odklanjate odumrlu dlaku već i imate uvid u stanje njegovog krzna i eventualno prisutne ektoparazite.
Trajno četkajte silkerom brinući se da to činite od kože ka napolje. Odstranite poddlaku velikim češljem.Trudite se da češljanje protekne bez napora i da ga obavljate, kao i hranjenje, uvek u isto doba dana kako bi psu to postala navika. Obavezno je da psa očetkate kad se vrati iz šetnje, da bi mu sa krzna skinuli prašinu, delove biljaka i parazite.
Uvek češljate psa od korena dlake (deo uz kožu) do njenog vrha, kako bi sva nečistoća izašla iz nje, a praveći razdeljak u pramenu koji češljate omogućićete sebi uvid u eventualno zamršene delove, koje posle češljanjem otklonite. Posebna mesta sa ućebanom dlakom su predeo ispod i iza uha, potpazušni prostor i deo zadnjih nogu sa unutrašnje strane butina. Za otklanjanje umršene dlake sa ovih delova koristite posebne četke.
Redovna vakcinacija, dehelmintizacija i kontrolisanje populacije spoljašnjih parazita je neophodna kako bi se održalo dobro opšte stanje psa i dobar izgled krzna.
U ponudi Pet centra se nalazi veliki izbor preparata za negu i čišćenje dlake i kože: razni tipovi četki i češljeva, sprejevi za lakše raščešljavanje dlake, šamponi za suvo pranje, šamponi za izbeljivanje dlake, balzami za negu dlake i više.
Šišanje samojeda
Prema potrebi, dlaka ovih rasa može se šišati na kratku dužinu. Međutim, kada se jednom poseče spoljna dlaka, njene karakteristike se mogu promeniti. Šišanje samojeda i nije preporučljivo naročito tokom leta iz razloga što skraćenjem dlačnog pokrivača povećevate rizik od štetnog delovanja sunčevih zraka.
Sečenje noktiju i briga za uši samojeda
Kandže rastu celog života i prilikom kontakta sa podlogom, u toku šetnje pasa, dolazi do trenja i do trošenja slojeva koji izrastu. Međutim, ako se desi da se kandže ne troše dovoljno i da prerastu, onda je potrebno skraćivati ih. To može uraditi veterinar, bar prvi put, da Vam pokaže kako, a zatim to možete raditi i sami.
U ponudi Pet centra se nalaze klješta za skraćivanje kandži pasa, kojima možete samostalno da ih skraćujete. Postupak nije težak, samo je potrebno malo veštine. Šape možete prebrisati vlažnom krpom posle šetnje, a ako ih kvasite, onda ih morate dobro osušiti.
U našoj ponudi nalaze se preparati za održavanje nege uha koji otapaju ušnu mast i olakšavaju njeno isticanje.
Dresura i odgoj samojeda
Vaspitavanje samojeda predstavlja izazov, ali i veliko zadovoljstvo za strpljivog vlasnika. Iako je ova rasa često pogrešno etiketirana kao neposlušna, istina je da se samojedi mogu odlično dresirati, ali pod uslovom da im se pristupi na pravi način.
U osnovi, samojed je pas visoke inteligencije i brzog učenja. Međutim, njegova prirodna nezavisnost i sklonost da brzo izgubi interesovanje znače da vaspitanje mora biti osmišljeno pametno. Umesto dugih i zamornih treninga, sa samojedom je mnogo učinkovitije raditi kroz kraće, dinamične sesije koje će ga mentalno angažovati, ali i zabaviti.
Jedna od ključnih stvari koje treba znati jeste da samojedi, uprkos želji da ugode svom vlasniku, neće slepo pratiti naredbe. Poslušnost kod njih dolazi tek kada razumeju svrhu zadatka i kada postoji jasan autoritet. Zato je neophodno da vlasnik bude dosledan, uporan i siguran u sebe, ali nikada grub ili nagao. Samojedi ne reaguju dobro na ljutnju i fizičku silu. Umesto toga, najbolje odgovaraju na podsticaj kroz pozitivan ton, pohvale i nagrade.
Prilikom treninga važno je održavati entuzijazam. Radostan i motivišući glas, uz poneku poslasticu ili igru, može učiniti čuda u učenju komandi. Ipak, treba biti oprezan sa nagrađivanjem hranom; ako se koristi prečesto ili neadekvatno, samojed može prestati da razmišlja o zadatku i fokusiraće se isključivo na dobijanje poslastice, bez razumevanja ponašanja koje se od njega očekuje.
Uprkos svojoj tvrdoglavosti, samojedi su psi koji žele biti bliski sa svojim ljudima. Veoma su vezani za vlasnika i uglavnom se lepo ponašaju u kući: tihi su, nenametljivi i uvek će tražiti vašu blizinu. Međutim, ako vlasnik pokazuje previše popustljivosti ili ne pokazuje dovoljno interesovanja za psa, samojed će to vrlo brzo primetiti i prestati da ga poštuje kao autoritet.
Socijalizacija je još jedan važan aspekt u vaspitavanju ove rase. Još od najranijeg uzrasta, štene bi trebalo izlagati prisustvu drugih pasa, različitim situacijama i novim ljudima kako bi razvilo stabilan karakter i naučilo pravilnu komunikaciju u društvu.
Vaspitanje samojeda zahteva vreme, ponavljanje i, pre svega, strpljenje. Iako mu koncentracija brzo opada, uz pravu dozu upornosti, nagrađivanja i zabavnog pristupa, samojed će postati odan, lepo vaspitan član porodice. On nije "lak" učenik, ali svakako jeste pametan i spreman da uči, samo ako ga vodite na pravi način.
Aktivnost i držanje samojeda
Kao i svaki drugi pas, ova rasa zahteva neophodne uslove u smislu pravilnog odgoja (ishrana, nega, dovoljno šetnje, poseta veterinaru - vakcinacija, dehelmintizacija itd.). Za svakog psa važi pravilo da voli aktivnost i voli pažnju. U prvoj godini života posebno treba obratiti pažnju da psu pružite dovoljno aktivnosti i pažnje. Sem što na ovaj način omogućavate pravilan razvoj, takođe se produbljuje veza između vlasnika i psa.
Samojed, kao rasa, očekuje od vlasnika da mu pruži dovoljno aktivnosti. Držanje samojeda u gradu nije najbolje rešenje, jer oni vole aktivnost, kretanje, prostranstvo. Ako se drže u gradskim uslovima, treba izdvojiti dosta vremena za šetnju i trening. Dnevna vežba i šetnja trebalo bi da bude što duža, dok god pas uživa u njoj. Pošto im je krzno gusto, ne podnose visoke temperature, tako da bi vežbu trebalo obavljati u periodima dana kada je temperatura najniža, odnosno rano jutro i kasno veče.
Veličina stana ne može zadovoljiti njegove potrebe za aktivnošću, tako da bi svakako trebalo omogućiti dovoljno šetnje. Ukoliko niste u mogućnosti da mu pružite dovoljno aktivnosti, predlaže se odlučite za rasu koja nema velike zahteve po pitanju šetnje (npr. pekinezeri).
Pošto je samojed pas bogatog krzna, morate paziti da ga ne izvodite u vreme velikih vrućina, već da šetnju sa dosta aktivnosti sprovedete u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima.
Sama fizička aktivnost je veoma poželjna kod pasa velikih rasa, posebno ako žive u stanu ili ako većinu dana provode u boksu. Ne postoje striktna ograničenja što se aktivnosti tiče, potrebno je samo da psu obezbedite dovoljno vode.
Veoma je bitno samo da pratite reakcije Vašeg ljubimca. Svakako se ne preporučuje da pas trči sat do dva nakon hranjenja, i veoma je bitno da uz sebe imate vodu koju u svakom trenutku možete ponuditi Vašem ljubimcu. Takođe, kada primetite da se pas umorio prilagodite tempo njegovim mogućnostima, a poželjno je praviti i kraće pauze.
Samojedi, visoke temperature i kupanje
Polarni psi u načelu teže podnose visoke temperature što je i rezultat njihovog porekla tj. izvorno su naviknuti kroz generacije da žive u hladnim predelima.
Obzirom na ovako bogato krzno, kao i poreklo, ovi (kao i svi polarni) psi teže podnose estremno visoke temperature.
U takvim situacijama neophodno je da psa izvodite u šetnju u ranim jutarnjim i kasnijim večernjim časovima, kada je temperatura niža od visokih dnevnih. Obezbedite mu dosta sveže vode koja će mu uvek biti na rasplaganju. Preporuka je da boravi u rashlađenim / usenčenim prostorijama i da ne bude izložen suncu. Nemojte ih dovoditi u situacije kada može doći do temperaturnog šoka (klimatizovan stan - spoljašnja visoka temperatura).
Takođe ih možete i kupati tj. voditi na kupanje, ali u periodima dana kada temperature nisu visoke. Redovno iščetkavanje poddlake je jedan od dobrih načina olakšavanja života samojeda na visokim temperaturama. Ukoliko imate dvorište, onda su to dosta bolji uslovi za držanje samojeda. Stanovi sa centralnim grejanjem mogu lošije uticati na kvalitet dlake.
Najčešće bolesti samojeda
Iako su samojedi poznati po svojoj izdržljivosti, vitalnosti i otpornosti, kao i po dugovečnosti u poređenju sa mnogim drugim rasama (životni vek im je između 12 i 16 godina) ni oni nisu imuni na određene zdravstvene probleme. Kao i kod svake druge rase, postoje genetski predisponirane bolesti na koje treba obratiti pažnju, posebno ako planirate da svog psa nabavite od odgajivača.
Razumevanje potencijalnih zdravstvenih izazova kod samojeda može pomoći vlasnicima da pravovremeno prepoznaju simptome, reaguju na vreme i obezbede svom ljubimcu kvalitetan i dug život. Preventiva, redovni veterinarski pregledi i pažljivo praćenje zdravstvenog stanja ključni su faktori u očuvanju zdravlja ove divne i aktivne rase.
Bolesti koje mogu da zahvate samojede su:
• displazija kukova
• kožne alergije
• uveodermatološki sindrom koji karakteriše upala oka, depigmentacija kože i promena boje dlake
• dijabetes
• progresivna atrofija retine (PRA)
• gluvoća
• nasledne bolesti bubrega (samojedska glomerulopatija)
Ishrana i hrana za samojeda
Samojed spada u srednje rase pasa. Optimalno bi bilo hraniti ga gotovim hranama. U prvih godinu dana treba ga hraniti hranama za juniore srednjih rasa, a nakon navršenih godinu dana, hranama za odrasle pse srednjih rasa.
Preporuča se da koristite hranu superpremium kvaliteta. Pravilna, uravnotežena ishrana je osnovni preduslov dobrog zdravstvenog stanja Vašeg ljubimca. To je hrana koja sadrži sve neophodne minerale, vitamine, lako svarljive ugljene hidrate, visoko kvalitetne masti. Ono što superpremijum hrane čini najkvalitetnijim je visoka biološka vrednost proteina (odličan aminokiselinski sastav, visoka svarljivost i iskoristljivost).
U ove hrane ubrajamo na primer Brit Care, Hill's, Royal Canin. Uz obrok je neophodno da bude stalno dostupna sveža voda. Ovu vrstu hrane možete naći u dehidriranom i konzerviranom obliku, a kategorizovana je prema starosti, veličini rase, aktivnosti, fiziološkom stanju (npr. graviditet, laktacija). Superpremium hrane u svom programu sadrže i medicinski program ishrane za različite indikacije (dijabetes, srčane bolesti, bolesti lokomotornog aparata...).
