Odgovara:
Ana Jovanović, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

P: Imam belu tigricu staru 7 godina. I dalje je aktivna, leti, normalno jede, ali sam primetila da su joj se pojavile dve veće krvave tačke u predelu krila, gde ona inače čupka perje, ali sam se uplašila, jer ne znam da li je to normalno, ili je možda u pitanju neka bolest. Koliko to može loše da utiče na nju i da li imam razloga za brigu? Milica

O: Krilo ptice je u anatomskom smislu pandan ljudskoj ruci, međutim ptice imaju relativno malo prstiju i neke kosti "dlanova" srasle su im zajedno, što je pridonelo opštoj nepokretljivosti dela kostura.

Slično su zglobovi koji odgovaraju laktu i ručnom zglobu nepokretni u okomitom smeru. Kao rezultat toga, u letu su krila potpuno raširena i pomiču se samo u ramenu i tako se sprečavaju suvišni i nepotrebni pokreti kojima se štedi energija. Neke kosti krila su šuplje, čime se smanjuje težina ptice i olakšava let.

Mišići su pričvršćeni za kosti i svojim kontrakcijama, koje se dešavaju pod dejstvom nervnih impulsa, obezbeđuju pomeranje kostiju i vršenje raznih pokreta. Vaskularizacija tkiva je obezbeđena arterijama i venama, na taj način se donose neophodne materije za obavljanje životnih procesa, kao i odvođenje nepotrebnih materija koje su produkti metabolizma. Preko mišića se nalazi koža, iz koje izrasta perje. Perje krila je pokrovno i konturno.

Za pravilan let, veoma je bitno da su konturna pera dobro i pravilno razvijena i da nisu oštećena. Sa unutrašnje strane krila (pazuh), vidljiva je krilna vena. Ona se u veterinarskoj medicini koristi za punkciju i uzimanje krvi za laboratorijsku pretragu. Nalazi se blizu kože i ima koštanu podlogu, crveno modre boje je i jasno je vidljiva.

Krvarenja nastaju prekidom kontinuiteta krvnog suda i u odnosu na vrstu krvnog suda dele se na arterijska, venska, kapilarna i mešovita. U odnosu na način prekida krvnog suda dele se na krvarenja nastala kidanjem krvnog suda, razjedanjem krvnog suda i dijapedezis krvarenja nastala oštećenjem endotela krvnog suda. Po vremenu nastanka dele se na akutna i hronična krvarenja.

Manja krvarenja se spontano zaustavljaju dejstvom faktora koagulacije i formiranjem tromba, a veća krvarenja mogu ugroziti život životinje ako se ne reaguje na vreme. U koži  i potkožju se mogu pojaviti krvarenja kao posledica dejstva sile na tkivo, jačeg ili slabijeg intenzita. Određene zarazne bolesti i patološka stanja mogu dovesti do povećane propustljivosti krvnih sudova i do pojave krvarenja u organima i koži.

Rane (vulnera) - predstavljaju prekid kontinuiteta kože sa pojavom jačeg ili slabijeg krvarenja. Dele se na razderotine, posekotine, ogrebotine, ustrelne, prostrelne rane, ujedne rane, ubodne rane itd. Povrede bez prekida kontinuiteta tkiva su podlivi, hematomi, tačkasta, prugasta krvarenja u koži (petehije i vibices).

Podliv predstavlja nakupljanje krvi u potkožnom tkivu. U početku je crvenkasto modre boje, a kasnije razlaganjem krvi menja boju. Hematom predstavlja nakupljanje krvi u novostvorenoj šupljini u tkivu. Može se nazirati kroz kožu, ali i ne mora (kada se nalazi u dubljim slojevima tkiva), pa se može samo opipati kao bezbolna oteklina, koja vremenom nestaje, resorbuje se. Tigrice se mogu povrediti tokom leta. Česta povreda je udarenje tigrice o prozorsko staklo, ili propadanje ptice između delova nameštaja. Povrede koje tada nastaju su uglavnom podlivi, ogrebotine, prelomi kostiju, iščašenja zglobova itd.

Ako Vaša tigrica ne pokazuje znake bola ili oštećene funkcije krila, ima dobar apetit i vesela je, najverovatnije je u pitanju bezazlena povreda. Ako sumnjate u zdravstveno stanje Vaše tigrice, savetujem Vam da je odvedete kod veterinara, jer se samo na osnovu kliničkog pregleda i laboratorijskih analiza može proceniti zdravstveno stanje ptice.

OZNAKE:

ptice

Afrički tvor - polni ciklus, sterilizacija i higijena

Sledeći članak