Odgovara:
Miloš Lukić, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

P: Imam mladog mužjaka zebe Mileta koji se ispilio uoči nove godine zajedno sa svojim bratom Perom. Njih dvojica žive u velikom kavezu sa jednom belom ženkom, a njihovi roditelji su u manjem kavezu sa gnezdom gde sada leže na jajima po treći put. Inaće, i Mile i Pera su krupni, lepi, raskošnog perja, lepši su od svojih roditelja. Pre otprilike dva meseca Miletu se pojavila krastica na nozi između prstića i od tada se on ne oslanja na tu nogicu. Prvo sam mislila da se mozda posekao na sipinu kost ili nešto slično. Međutim, ta krasta mu ne prolazi, samo se proširila tako da su mu svi prstići na toj nozi prekriveni krastom koju vrlo često raskrvari.

Pošto sam imala sličnu situaciju sa tigricom koja je imala krastu iznad kljuna, odlučila sam da probam terapiju sa antibiotskom mašću (Enbecin-ljudska mast za oči). Potražila sam savet u veterinarskoj apoteci gde su mi rekli da za tako male životinje nemaju neki poseban lek, da nastavim sa enbecinom i da mu ispiram hidrogenom da se rana osuši. Otišla sam i kod uzgajivača kod kog sam kupila njihove roditelje, on mi je rekao da to nije nista strašno, da sam sve dobro radila, ali da mu ne mažem mast da mu se ne lepi prašina, nego samo hidrogenom da ispiram. Ja sam mu četri dana sipala hirogen i prestala posto je prestala rana da peni, misleći da će mu kroz par dana početi da otpada krasta. Međutim, prošlo je skoro 10 dana i krasta nije otpala. Juče sam odlučila opet da počnem sa hidrogenom i primetila da mu nedostaje prstić a rana mu je penila više nego na početku. Inače, ptičica je vesela, jede, mada ne pevuši kao brat. Šta da radim, ima li pomoći za njegovu nogicu? Takođe sam htela da pitam da li treba da nosim rukavice kada ga držim, da li može ta infekcija da pređe na ljude?
Hvala, Svetlana

O: Rana je mogla da se javi najverovatnije usled mehaničkog oštećenja nastalog na razne načine. To obično budu mikrolezije na koje se kasnije nasele sekundarne bakterije, što dovede do mnogo ozbiljnijih problema. Zapuštena ili neadekvatno terapirana, takva rana često preraste u ozbiljnu komplikaciju koja može ugroziti opšte stanje. Moram napomenuti da se ponekad i u uslovima ispoštovanih terapija neke rane prosto "daju na zlo".

U ovako uznapredovalim slučajevima je pored lokalne terapije potrebno sprovesti i sistemsku terapiju antibioticima koji se pticama najčešće daju kroz vodu ili hranu. Svakako treba uključiti i potporu vitaminima.

Dešava se da ptica sama kopka ranu koja je iritira i tako produbljuje ranu, a neretko i druge ptice isto to rade svojoj drugarici, zato je potrebno tu pticu izolovati ali to opet njoj teško pada.

Preporuka je da se u ovoj situaciji obratite Fakultetu veterinarske medicine, katedri za bolesti ptica, gde ćete naći stručnjake za ovu oblast.

OZNAKE: