mirjana

Odgovara:
Mirjana Pejčić, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

P: Imam mačka, starog 9 (još malo 10) godina. Pre 4 meseca imao je bliski susret sa komšijskim Vučjakom kada je ozbiljno nastrada. Imao je više operacija pri kojima su mu sanirani mokraćni organi i debelo crevo. Mačak je sada fantastično, ne izlazi iz kuće, jede i više nego što treba... Stolica mu je uredna, ali imamo problem sa njegovim mokrenjem. Popije oko 1.5-2 l vode dnevno i mokri na svakih pola sata u pesak. Ako mu uskratimo vodu na sat vremena, ponaša se nepodnošljivo. Pesak uzimamo u dzaku od 5kg i traje nam dan ipo, mozda 2 što je ogroman finansijski problem. Dali mozemo nešto da učinimo po pitanju njegovog ogromnog ispijanja vode? Unapred zahvalna na odgovoru! Nevena

O: Prekomerno konzumiranje vode je uglavnom posledica oboljenja bubrega (faza poliurije), hipokalemije, oboljenja tireoidee, jetre ili šećerne bolesti. Mačak bi trebalo dnevno da popije oko 40-70ml vode na 1kg telesne mase. Naravno, ukoliko se mačak hrani suvim hranama, ili je vazduh u prostoriji suv i topao, konzumiranje vode se povećava. Optimalna količina vode za vašeg mačka bi bila od 200-300ml.

Količina vode koji on popije je prevelika i radi se nesumljivo o polidipsiji i poliuriji. Šećerna bolest (diabetes mellitus) je hronični poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, a javlja se kao posledica apsolutnog ili relativnog deficita insulina. Dijabetes melitus ili šećerna bolest jedan je od najčešćih endokrinih poremećaja kod mačaka i kod pasa. Dijabetes karakteriše smanjeno lučenje insulina iz beta - ćelija pankreasa, ili   poremećaj insulinskih ćelijskih receptora u organizmu, koji na neodgovarajući način reaguju na količinu insulina koji je prisutan. To dovodi do povećanja nivoa glukoze u krvi. Najuočljiviji simptomi su povećana žeđ, povećana količina mokraće, gubitak telesne težine, a kasnije i druge komplikacije. Uglavnom se javlja u starijem dobu, kao posledica oboljenja pankreasa, čime je njena funkcija u produkciji insulina smanjena ili ga uopšte više ne stvara. Dijagnoza se postavlja analizom krvi i mokraće, zatim  testom tolerancije glukoze. Bitno je uvesti dijetalnu ishranu (bez ugljenih hidrata i sa malo masti), davati insulin i redovno kontrolisati nivo glukoze. Kod mačaka je često prisutan tip II, odnosno oblik dijabetesa koji ne iziskuje isključivo od ubrizganog insulina, već se može regulisati pomoću dijete, a nekada i sa lekovima koji se i kod ljudi koriste u ovakvim slučajevima. Ako se ne dijagnostikuje i reguliše na vreme, ovaj oblik može kasnije preći u tip I, kada bez insulina nije moguće postići poboljšanje stanja.


Bubrezi su parni organi, građeni od mnoštva bubrežnih ćelija i bubrežnih kanalića u kojima se filtrira krv i svi štetni produkti metabolizma putem mokraće se odstranjuju iz organizma. Kako životinja stari, a ponekad i kao posledica nekih zaraznih bolesti, smanjuje se i funkcionalni kapacitet glomerula, što ima za posledicu bubrežna oštećenja i nakupljanje toksina u organizmu. Kada se simptomi insuficijencije bubrega jave, najčešće je već preko polovine glomerula izgubilo svoju moć filtracije. Hronična je klinički sindrom koji karakteriše propadanje nefrona. Zbog propadanja nefrona bubreg prestaje da obavlja osnovne funkcije, što prouzrokuje postupno snižavanje glomerularne filtracije. Zbog toga se nakupljaju raspadni produkti metabolizma u organizmu, što znači da se u organizmu zadržavaju štetne materije koje bi trebale da se izluče putem mokraće. Nije samo zhvaćena ekskretorna funkcija bubrega, već i endokrina funkcija, pa dolazi do smanjenog lučenja, ili potpunog prestanka lučenja eritropoetina što dovodi do smanjenog stvaranja eritocita i anemije.

Simptomi bolesti su: pojačana žeđ, učestalo mokrenje, drhtanje, kasnije se javljaju i blage nesvestice, mučnina, povraćanje, gubitak apetita, gubitak telesne težine, fetor ex ore je uremičan (zadah iz usta), proliv, tremor, koža je bledožuta, javlja se svrab, moguć je i konjunktivitis. Vrednosti ureje i kreatinina su povišene, ponekad i po nekoliko puta. Ukoliko se radi o težem obliku insuficijencije bubrega, koji je ili posledica neke bolesti, ili posledica hroničnog oboljenja bubrega bez tendencije poboljšanja, organizam neće biti u stanju da kompenzuje nastalo stanje. Osim toga, bubrezi neće biti u stanju da snabdeju organizam pročišćenom krvlju, ni potrebnim elektrolitima, što može ozbiljno da ugrozi život životinje. Od stepena oštećenja i toga kada je krenula terapija, zavisi i ishod bolesti. Kod hronične bubrežne insuficijencije kod ljudi, terapija je hemodijaliza ili transplantacija bubrega. Jedino kako se može pomoći životinji, je da se pokuša da vrati ravnoteža elektrolita u krvi, reguliše acido - bazna ravnoteža i leči anemija. Velika podrška lečenju i poboljšanju kvaliteta života, svakako je dijetalna ishrana, koja se bazira na niskom procentu proteina i fosfora i prilagođenom odnosu masnih kiselina, kako se ne bi opterećivali bubrezi.


Savetovala bih vam da mačka odvedete kod veterinara na pregled.

OZNAKE:

Afrički tvor - polni ciklus, sterilizacija i higijena

Sledeći članak