|
Štenci su bili odlični, hiperaktivni i jaki, na 43. dan starosti svi su bili od 7,8 do 8,5 kg teški. Kad je prvo štene pokazalo simptome parva, urađen je brzi test, koji je bio pozitivan. Jedno od štenaca je bilo 2 dana pre prvog simotoma fizički odvojeno od ostalih zbog pripreme za kupiranje, ali se i to štene, zadnje, isto tako razbolelo. Mene interesuje kako je moguće da se obole svi štenci 20 dana posle završetka karantina? Kako je moguće da se to desi kad smo mnogo pazili ko dolazi u dodir sa štencima. Kontakt sa ostalim psima ili kontakt s travom nikako. Da li je moguće da je ustvari vakcina razlog oboljenja, loša vakcina ili nepropisno rukovanje, a ne donesen parvo virus sa strane? Čuo sam da je i Corona sa sličnim simptomima, ali da li i u slučaju Corone brzi testovi za parvo daju pozitivan test? Ovo je vrhunsko leglo, skupih i kvalitetnih roditelja... zato sam i mnogo pazio da sve bude u redu. Unapred zahvalan i ako vam trebaju još informacija, stojim vam na raspolaganju. Pozdrav, Alek
O: Iskreno mi je žao što su štenci prošli kroz ovako tešku epizodu. Pojava bolesti u leglu koje je čuvano i tretirano na ovako brižan način gotovo je neobjašnjiva. Iako ste vrlo detaljno upućeni u problematiku vezanu uz ovu bolest, navšću neke podatke koji će ujedno biti odgovor na Vaše pitanje. Dijagnoza parvoviroze se brzim aglutinacijskim testom postavlja s 99,12% sigurnošću. Pozitivan rezultat na coronu je isključen obzirom na visoko selektivnu prirodu testa. Osim toga, infekcije corona virusom su daleko blažeg toka, gotovo nikad se ne pojavljuje krv u stolici, a uginuća se javljaju samo u izrazito oslabljene štenadi narušenog imuniteta.
Vakcine koje se koriste za vakcinaciju štenadi su obično polivalentne i sadrže živi, atenuirani parvo virus. Virulencija nekog virusa može se smanjiti određenim postupcima namerno definisanim sa tom svrhom (lat. attenuare, oslabiti). Da bi mu se oslabila patogenost virusnim se sojem uzastopno zaražavaju životinje neke vrste koja je slabije osetljivije za infekciju te kokošji embrijon i stanične kulture. Većina virusnih vakcina koje se danas koriste u veterinarskoj medicini pripremljena je od sojeva živih, oslabljenih (atenuiranih) virusa u staničnim kulturama. Vakcine sa živim atenuiranim mikroorganizmima izazivaju jaču imunološki reakciju i dugotrajniju imunitet. Atenuiranim vakcinama ne mogu se potpuno isključiti "nezgode" posebno ako se njima vakcinišu imunodeficijentne životinje. Ovakvi slučajevi se češće javljaju pri upotrebi vakcina sa atenuiranim sojevima. Zbog nedovoljnog atenuiranja soja ili neočekivanog povrata patogenosti životinja se sojem može inficirati i oboleti.
Virus štenećaka je vrlo otporan, a ostaje virulentan duže od šest meseci na otvorenom kao i na priboru, odnosno opremi za životinje. Prenosi se lako obućom ili npr. na automobilskim gumama. Prenose ga glodari i insekti, a odrasli psi mogu biti izvor zaraze iako ne ispoljavaju niti jedan od kliničkih znakova bolesti. Temeljnu dezinfekciju prostora i opreme treba sprovesti otopinom natrijum hipohlorida, a preporuka razrjeđenja je 1:10 (1 deo hipohlorida razriediti sa 10 delova vode). Konsultujte se sa Vašim veterinarom i dogovorite vakcinaciju na način da ste potpuno sigurni kako su vakcine čuvane u rashladnom uređaju sve do aplikacije (vakcina se zagreje u dlanu neposredno pre aplikacije), a isto tako vakcinaciju treba sprovesti prema shemi koju preporučuje proizvođač (posebnu pažnju treba obratiti za termine vakcinacija majki).
|
