Odgovara:
Aleksandra Todosijević, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

 

P: Da li je samo pas prenoslilac cistic ehinococcus ili se može preneti sa čoveka na čoveka? Zanima me kako se prenosi, kapljičnim putem ili krvlju?
Hvala, Iva

O: Ehinokokoza je zoonoza i spada u najraširenije zajedničke bolesti ljudi i životinja. Raširena je u Južnoj Americi, Australiji, Novom Zelandu, Tunisu, Alžiru, Maroku, Španiji, Južnoj Italiji i Balkanskim zemljama. Ugrožava zdravlje ljudi i životinja i zato ima poseban značaj. Najčešće se javlja u vidu oboljenja jetre i pluća ali se može javiti i na drugim organima i tkivima.

Echinococcus granulosus je jedna od najmanjih pantljičara koja se sastoji od glave i tela, a telo se sastoji od 3-4 člančića. Samo zadnji člančić sadrži polno zrela jaja koja se izbacuju u spoljašnju sredinu zajedno sa zadnjim člancima pantljičare. U svakom jajetu se nalazi zametak buduće larve koji se naziva embrion heksakant ili onkosfera.

Ova pantljičara - Echinoccocus granulosus - parazitira kod psa, vuka, šakala, lisice i ove životinje su "pravi domaćini" ovog parazita. Za širenje ove infekcije neophodno je postojanje zaraženog psa. Druge domaće životinje i čovek su tzv. "prelazni domaćini" za larveni razvoj ove pantljičare.

Pas se zarazi tako što u organizam - digestivni trakt unese fertilnu cistu (ehinokokozni mehur) odnosno svežu jetru ili pluća sa ehinokokoznim mehurima. U digestivnom traktu psa cista puca i iz nje se oslobađaju glave pantljičare - skoleksi koji se kače za sluzokožu tankog creva i počinju da rastu. Za 36-50 dana parazit dostiže polnu zrelost i finalnu dužinu. Sa izmetom se zadnji člančić izbacuje u spoljašnju sredinu i on je infektivan za druge jedinke. Čovek se zarazi preko zaprljane hrane - neopranim voćem, povrćem, zagađenom vodom, direktnim kontaktom dlake zadnjeg dela tela psa (puno jaja se može naći oko anusa). Domaće životinje se zaraze na paši.

 

Kada jaja dospeju u tanko crevo "prelaznog domaćina" opna jaja se raspada tako da embrion heksakant postaje slobodan i probijanjem sluzokože creva dospeva u krvotok a zatim portalnim krvotokom dospeva u jetru. Veliki broj embriona se tu zadržava a neki od njih putem krvotoka dospevaju u desno srce i pluća. U plućima se takođe jedan broj embriona zadržava a drugi preko levog srca i arterijskom cirkulacijom se raznose po celom organizmu i mogu naseliti slezenu, bubrege, jetru, mozak, koštanu srž i dr. ali znatno ređe. Na tom mestu lokalizacije stvara se cista. Čovek kao prelazni domaćin ne igra nikakvu ulogu u prenošenju ehinokokoze (ne prenosi se sa čoveka na čoveka).

Kultura stanovništva ima veliki značaj za širenje ove zoonoze. Pse treba kontrolisati i redovno dehelmintisati, a posebnu važnost u seoskim sredinama ima neškodljivo uklanjanje infektivnog materijala pri klanju stoke u sopstvenoj režiji.

Što se gradskih sredina tiče, mogućnost širenja ove parazitoze je manja s obzirom da se danas psi hrane gotovom komercijalnom hranom, redovno podvrgavaju veterinarskom pregledu i redovno dehelmintišu. Druga važna mera u profilaksi ehinokokoze je da se konfiskati klaničnih industrija neškodljivo uklanjaju i uništavaju i ne koriste u ishrani pasa, posebno onih koji nemaju vlasnike, jer je tada nemoguće držati pod kontrolom širenje infekcije.

 

Redovna higijena, zdravstveno prosvećivanje stanovništva, briga o psima koji nemaju vlasnike, veterinarske kontrole i dehelmintizacija pasa daje veliki doprinos iskorenjivanju ove parazitoze.

Sve za Vašeg ljubimca možete pogledati ovde.

OZNAKE:

psi

Afrički tvor - polni ciklus, sterilizacija i higijena

Sledeći članak