Paraliza ili pareza zadnjih ekstremiteta

 
Odgovara:
Ana Jovanović, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

nespretna koraka, ali onda padne i nastavi da se vuče levom donjom stranom tela. Pri tom mu se te zadnje nogice pomeraju i ako se on vuče. Ni jedan veterinar nije znao tačno da mi kaže u čemu je problem, niti da me posavetuje kako da ga negujem. Sve ovo što Vam pišem sam saznala preko puno ljudi koji su imali neka slična iskustva. A Vas molim da mi date savet šta još mogu učiniti za njega. Šta mu se u stvari poremetilo? Koliko vremena treba za oporavak? Da li će i kada prohodati? Hvala Vam unapred i molim Vas za odgovor jer mi svaka informacija znači.
S poštovanjem, Nataša, Niš

O: Paraliza ili pareza ekstremiteta može biti jednostrana ili obostrana. Pareze ili paralize zadnjih ekstremiteta su vezane za lezije nastale na korenu nerava L4 do S2, lumbosakralnom pleksusu, femoralnom, fibularnom, išijadičnom ili tibijalnom nervu. 

Lezije nerava dovode do smetnji ili čak potpunog prestanka provođenja impulsa kroz nerv do mišića, što rezultira izostankom reakcije mišića i poremećajima u korišćenju ekstremiteta.

Usled izostanka nervne stimulacije mišića, razvija se neurogena atrofija (koja može početi i 5. dana od prekida inervacije).

Procena stava i hoda, spinalnih refleksa, površinskih i dubokih reakcija na bol, stanja mišićne mase (atrofija) je ključno pri postavljanju dijagnoze i utvrđivanju tačne lokalizacije oštećenja. Što je oštećenje bliže nervnom korenu ili pleksusu, prognoza je lošija. Ukoliko je lokalizacija oštećenja bliža mišićnoj masi, veće su mogućnosti da dođe do reinervacije i u tim slučajevima je i prognoza bolja.

Nemogućnost opružanja kolena i izdržavanja težine tela na zadnjim ekstremitetima, uz redukovan ili odsutan patelarni refleks i atrofiju kvadricepsa uz smanjen osećaj na koži medijalne strane zadnjih ekstremiteta, ukazuje na lokalizaciju lezije u predelu L4-L5.

Nemogućnost aktivne fleksije kolenog zgloba, zgloba kuka i prstiju, uz smanjen felksorni reflex ukazuje na povredu u predelu išijadičnog nerva.

U slučajevima povrede femoralnog nerva životinja može delimično izdržati težinu tela, ali se oslanja zadnjom površinom šape.

Ukoliko je promenama zahvaćena fibularna grana išijadičnog nerva, zglob kuka će biti maksimalno opružen, a prsti zgrčeni i smanjen je ili odsutan reflex kranijalnog tibijalnog mišića.

Ukoliko je tibijalna grana išijadičnog nerva zahvaćena promenama, kuk će biti maksimalno zgrčen, a prsti opruženi, reflex m. gastrocnemius-a će biti smanjen ili će izostajati.

Determinacija mišića zahvaćenih atrofijom može pomoći u proceni koji nerv je zahvaćen patološkim procesom (išijadični nerv ili neka od njegovih grana).

Atrofija glutealnog mišića, m.semimembranosus, m.semitendinosus, i svih mišića kolena ukazuje na povredu u predelu L5 do S2.

Ukoliko je glutealni mišić fiziološkog izgleda, a ostali su atrofični, povreda je lokalizovana na početku n.ischiadici, tj u njegove prve dve trećine.

Atrofija kranijalnog tibijalnog nerva ili m. gastrocnemius ukazuje na lezije u predelu tibijalnog ili fibularnog nerva.

Dijagnoza se postavlja na osnovu neurološkog pregleda i dodatnih specijalnih metoda pregleda (elektromiografijom se 7-10 dana od povrede može ustanoviti denervacija mišića).

Specifična terapija za regeneraciju nerava ne postoji. Oporavak je dug, a prognoza neizvesna. Smatra se da ukoliko se u periodu od 1-2 meseca vrati sposobnost stajanja, vršenje voljnih pokreta, postojanje površinskih i dubokih refleksa, prognoza je dobra.

Neophodno je da u periodu oporavka vežbate ekstremitete kako ne bi došlo do atrofije mišića. Ekstremitete možete nekoliko puta dnevno masirati i istezati.