Nervni oblik štenećaka

Ova akutna zarazna bolest mladih pasa manifestuje se opštim infektivnim, kataralnim, kožnim i sindromom encefalomijelitisa. Štenećak je  zarazna bolest (infektivna doza je mala). Uzročnik RNK virus iz porodice Paramyxoviridae. Izvor zaraze su bolesni psi i njihove izlučevine, kontaminirana sredina, naročito hrana. Virus u psa prodire kroz sluznicu nazofarinksa i druge sluznice.

Pretežno oboleva štenad do godinu dana starosti, ali mogu oboleti i odrasli psi. Loša ishrana i držanje u nehigijenskim uslovima uzrokuju teže oblike štenećaka. Po nekom istraživanjima kad se jednom preboli štenećak ostaje doživotni imunitet. Štenad imunih majki stiče prenosiv imunitet manje diaplacentarno, a više kolostrumom koji ih štiti do 5-6 nedelje života (zato se prva vakcinacija štenadi preporučuje u uzrastu od 6-8 nedelja). Inkubacija bolesti traje 3-4 dana, a postoji nekoliko oblika štenećaka: 

1) Abortivni oblik: opšte stanje psa je neznatno promenjeno, javlja se neveselost, slabiji apetit i za nekoliko dana potpuno ozdravljenje.
2) Perakutni oblik: bolest nastupa naglo, jako je izražen opšti infektivni sindrom i životinja uginjava za nekoliko dana ili bolest prelazi u akutni oblik.
3) Akutni oblik bolesti je tipičan: štene je neveselo, apatično, povraća, javlja se slabost, pas se povlači u samoću i vrlo je razdražljiv. Nakon nekoliko dana temperatura pada da bi se zatim povisila. Potom se javljaju kataralni, kožni i nervni simptomi. Kataralni simptomi: na digestivnom traktu postoje simptomi gastroenteritisa (povraćanje, opstipacija pa proliv, otok krajnika i ulcerozni stomatitis). Na disajnom sistemu se javlja rinitis i laringotraheobronhitis (iscedak iz nosa, kašalj, otežano disanje). Na koži se razvija crvenilo i zatim papulopustulozni egzantem. Na koži nosa i jastučića na šapama može se javiti hiperkeratoza što se smatra atipičnim za štenećak i samostalnom bolešću - bolest tvrdih jastučića.

Od nervnih simptoma štenećaka javljaju se grčevi, pareze, paralize i ekscitacije. Nervni oblik može trajati mesecima i prognoza bolesti u tom slučaju je nepovoljna. Dijagnoza bolesti se može postaviti klinički, patoanatomski, serološki.

Osnova terapije je lečenje i sprečavanje sekundarnih bakterijskih infekcija, antibioticima širokog spektra. Opštu otpornost podižemo vitaminskim injekcijama vitamina B-kompleksa i vitamina C. Svakako se ne sme zanemariti simptomatska terapija (iscedak iz očiju - kapi, iscedak iz nosa - kapi, proliv i povraćanje - rehidracija infuzionim rastvorima itd.). U početku ishod bolesti je najpovoljniji, tada se može primeniti i specifična gamaglobulinsku terapija.

Posledice bolesti često se javljaju, a njihov intenzitet zavisi od organskog sistema koji je primarno zahvaćen štenećakom. Najteže su one koje su posledica nervnog oblika štenećaka u slučaju da pas preživi, ali nažalost većinom  završavaju fatalno za pse.

O povoljnom ishodu možemo govoriti onda kada nije zahvaćen nervni sistem i ako je terapija primenjena na vreme, u samom početku bolesti.