Odgovara:
Aleksandra Todosijević, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

P: Interesuje me sve što znate o lemingu, ciklus života, a naročito sve o mladima leminga, od momenta partusa tj. njihovog rodjenja pa na dalje. Čime i kada ih treba hraniti kada majčino mleko više nije dovoljno? Kada treba početi sa prihranom? Kao i mnoga druga pitanja, i zato vas molim da mi napišete sve što znate. Imam ženkicu leminga koja se pre 2 nedelje okotila i ima 5 mladih.
Hvala, Tanja

O: Leminzi su mali, laki za držanje, nemaju zimski san, nisu nepoverljivi. Retko ujedu a kada to i učine njihov ujed je bezazlen.

Ako se pravilno održavaju nemaju neprijatan miris. Obično su prijateljski nastrojeni i ljubopitljivi. Brzo istraže sva dešavanja u kavezu i ne pokazuju veliki strah prema ljudima. Kad se drže kako treba i pravilno hrane, u zatočeništvu mogu da žive oko dve godine.

Puno stvari nije poznato o leminzima pa se ljudi često nenamerno nepravilno ophode prema njima.

Potrebna im je nastamba (najbolje stakleni terarijum) od 40 - 60 litara i najbolje je da se drže u grupi. Kavezi za hrčke nisu pogodni za leminge. Zbog svoje sitne građe pravi su umetnici za bežanje i često se provuku između žica na kavezu. Leminzi su po prirodi društvena bića. Nikad ih ne bi trebalo držati pojedinačno. Najbolje je držati 3 - 8 leminga u odgovarajućem terarijumu sa 1 mužjakom na 2 - 3 ženke. Oni žive u kolonijama i ponekad posle nekoliko meseci, ako ih je smešteno previše u istu nastambu, mogu postati agresivni jedni prema drugima. Uglavnom će alfa mužjak početi da napada potčinjene mužjake u želji da zaštiti grupu. 

Postoji li samo jedno mesto za gnežđenje ili ako im obezbedite tunele važno je da postoje 2 ili više izlaza koji pomažu članovima grupe da pobegnu kada se neko od vođa naljuti. U povoljnim uslovima, sem kratkotrajnih svađa, leminzi se retko tuku, a kada se to desi obično je razlog u tome da je kolonija prerasla životni prostor, tj. prerasli su  nastambu, pa treba razdvojiti grupu.

Nikada ne ubacujte novog leminga u već formiranu koloniju. Leminzi su teritorijalne životinje i napašće pridošlicu i ubiti ga ili i ako ga uklonite, okrenuće se jedni na druge. Ove borbe budu jako surove i često završe smrću. Ako iz nekog razloga hoćete da pomešate leminge iz različitih grupa to morate učiniti na neutralnom terenu, dok su još sisančad ili dok ne dostignu polnu zrelost. Kad se upoznaju dve jedinke to se mora učiniti oprezno i pod strogim nadzorom.

Leminzi su tihe životinjice. Povremeno ispuštaju visoko frekventne zvuke kada javljaju opasnost ili se raspravljaju. Često se čuje skičanje mladih u gnezdu. Ako se hrane samo mešavinama za male životinje požive dosta kraće. U divljini preživljavaju na korenju, travi, krtolama bilja, zelenoj vegetaciji i maloj količini semenja. Povremeno pojedu i nekog insekta. Nemaju toleranciju prema šećeru i skloni su dijabetesu, zato im ne treba davati voće, povrće ili poslastice (štapići sa medom i sl.) koje sadrže šećer. Voće bogato šećerom kao jabuke ili citrusi se ne smeju davati nikada. Leminzi jedu dosta. Obično ne odlažu hranu, ali se ponekad može videti jedinka kako nosi hranu u svoj brlog. Pošto im sekutići neprestano rastu, moraju im biti dostupne grančice ili stabljike tvrđeg bilja za glodanje i žvakanje. U pet šopovima se mogu naći štapići za ovu namenu koji, ako su prirodni, sasvim ispunjavanju svoju namenu. 

Čista, sveža voda za piće mora u svako doba biti dostupna. Oni će piti iz činije, ali bolje je da im se obezbedi pojilica za hrčke koja se zakači sa strane pa im ne upada stelja u vodu. Terarijum ne sme da bude plići od 20 cm, uključujući i stelju sa kombinacijom piljevine i značajne količine sena, koje  koristi da oblože leglo a i kao izvor hrane. Stelja ne sme biti vlažna jer tada predstavlja  izvor zaraze. Plastične cevi i točak u kome će trčati im treba obezbediti za vežbu i zabavu.  Prija im svež vazduh, ali treba ih držati dalje od prozora, promaje, kao i direktne sunčeve svetlosti. U zavisnosti od veličine terarijuma i broja jedinki u njemu, treba ga redovno čistiti.

Kada se nađe par treba ih ostaviti neko vreme da dobiju potomke. Leglo od 4 - 10 (najčešće 8) mladih nastane nakon nošenja od 18 - 20 dana. Polna zrelost kod oba pola započinje već sa 3 - 4 nedelje starosti. U divljini razmnožavaju se najčešće u periodu između aprila i oktobra, za legla u hladnijim mesecima se ne zna. U zatočeništvu je malo drugačije pa će se tako leminzi sretno reprodukovati svakih 21 - 25 dana.

Mladi se jako brzo razviju i brzo počnu da trče okolo po kavezu. Počinju normalno da jedu već sa 10 - 13 dana starosti. Razmnožavanje se može postići u paru, u kombinaciji dve ženke i mužjaka ali i u koloniji.