Lekovi i kontraindikacije u lečenju epilepsije kod mačke

P: Moja mačka Petunija (3 godine i 8 meseci je stara) 10. decembra imala je seriju epileptičnih napada. Veterinari su mislili da se otrovala i liječili su je deset dana od toga. Posle deset dana odveli smo je kod drugog veterinara, neurologa, koji je konstatovao inflamatorni udar i da su epi-napadi posledica toga. Ona je tada uglavnom bila nepokretna, ukočena. Dugo je pila antibiotike clindamycin i cefalexine, koji su uspeli da joj skinu temperaturu. Paralelno sa tim je pila phenobarbitone (2 x 5 mg). Sa phenobarbitoneom je nastavila, ali posto su se napadi nastavili, uveli smo i lek keppra (50mg + 50mg + 50mg). Napadi su se nastavili i posle uvođenja keppre pa smo povećali dozu na 75mg + 50mg + 75mg. Dajemo upored sa phenopbarbitoneom. Napadi su parcijalni i sastoje se od rezanja i okretanja u krug. Traju 10 do 30 sekundi, a otprilike se dešavaju jednom dnevno. Kada nema napade, uglavnom se ponasa normalno, osim sto hoda pognuto i oprezno. Da li imate predlog šta da radimo? Nedim

O: Epilepsija je veoma ozbiljno oboljenje koje mora biti pod stalnim nadzorom veterinara, a da bi se postavila dijagnoza moraju se poštovati procedure pregleda koja obuhvata uzimanje nacionala, anamneze, istorije bolesti, opšti klinički pregled, neurološki pregled i upotrebu specijalnih dijagnostičkih procedura.

Postoji čitava lista poremećaja kako urođenih ali tako i stečenih, koji mogu dovesti do epileptičkih napada kod pasa i mačaka. Neki od njih su kongenitalni hidrocefalus, lizozomalmi poremećaj skladištenja enzima, trauma, infekcije i ostala inflamatorna oboljenja, hipoglikemija, trovanja olovom, organofosfatima, hepatička encefalopatija, tumori mozga i drugi.

Terapija podrazumeva prvenstveno terapiju primarnog oboljenja, odnosno uklanjanja uzroka epileptičnog napada. U nedostatku razumevanja specifične etiologije, odnosno uzroka, konzervativni pristup terapiji usmeren je na kontrolu simptoma, odnosno supresiju epileptičnih napada.

Tokom poslednjih decenija korišten je veliki broj antiepileptika kod pasa i mačaka ali je samo mali broj njih pokazao zadovoljavajući efekat. Tako su se koristili kalijum bromid, fenobarbiton, diazepam, klonazepam, karbamazepin, difenilhidantion, valproinska kiselina, gabapentin, etosuksimid itd.

Mada su neki od njih označeni kao stari antiepileptici neki od njih su još uvek lekovi prvog izbora u terapiji epilepsije kod pasa i mačaka pa se tako danas još uvek najčešće koristi fenobarbiton. Životinje ga dobro podnose i daje se na 12h ili 8h, a cena mu je pristupačna.

Drugi izbor je kalijum bromid koji je kod nekih životinja na prvom mestu, potom diazepam koji se koristi prvenstveno kod mačaka, a kod pasa se koristi za zaustavljanje status epilepticus. Potom se primenjuju levetiracetam, zonisamid itd.

Diazepam (apaurin) je benzodiazepinski preparat sa širokim područjem delovanja. Deluje anksiolitički, hipnosedativno, miorelaksirajuće i antikonvulzivno putem specifičnih benzodiazepinskih receptora u mozgu. U terapiji mačaka kao inicijalni lek se koristi phenobarbital. Kalij bromid se koristi u slučajevima kada su napadi retki i blažeg oblika.

Neki od ovih lekova se primenjuju samostalno neki u kombinaciji sa drugim lekovima, neki su bolji efekat pokazali kod pasa neki kod mačaka. Ono što još treba naglasiti je da ovi lekovi naravno mogu ispoljiti i druge neželjene efekte tj. kontraindikacije u toku njihove primene i to je i jedan od razloga zbog čega terapija mora biti strogo kontrolisana.

Epilepsija je hronični neurološki poremećaj, karakterisan pojavom sporadičnih napada - kratkotrajnih epizoda abnormalne motoričke i psihičke aktivnosti. Primarna ili idiopatska epilepsija je ona čiji je uzrok nepoznat. Sekundarna ili simptomatska epilepsija javlja se kao posledica patoloških procesa u mozgu, koji ometaju njegovu normalnu funkciju (encefalitis, tumori mozga, toksini).

Tok i prognoza epilepsije zavise od etiološkog faktora kojeg je ponekad teško otkriti, kao i od stepena oštećenja ćelija centralnog nervnog sistema kojeg je teško identificirati. Prognostički nepovoljno se procenjuju svi oni slučajevi kada napadi idu jedan za drugim, sve su učestaliji, a vremenski razmaci izmedu dva napada sve se više skraćuju. Obrnuto, prognostički su povoljniji oni slučajevi kada su epileptiformni napadi kraći, slabijeg intenziteta, a vremenski razmak između dva napada se povećava. Zbog toga epilepsiju treba pratiti i svaki epileptiformni napad evidentirati po razmaku i trajanju, kao i intervalu nastanka.

Do povišene telesne temperature dolazi delovanjem određenih endogenih faktora na centar za temperaturu koji se nalazi u centralnom delu mozga (hipotalamus). S obzirom na podatke koje ste naveli, povišenje telesne temperature u uskoj je vezi s osnovnom bolesti Vaše mačke.

Glavni cilj u lečenju epilepsije je uspostavljanje normalnog života za životinju s potpunom kontrolom nad napadima, bez nuspojava. Međutim, vrlo često je navedeno gotovo nemoguće postići, stoga je realniji cilj smanjivanje broja i jačine epi-napada bez nuspojava davanih lekova. Kako biste smanjili broj i intenzitet epi-napada, svedite stres na minimum, i dodajte u ishranu visokokvalitetne vitaminsko mineralne preparate ili mačka hranite nekim od superpremium programa gotove hrane za mačke.

Dodatne informacije o epilepsiji kod mačke možete pročitati u odgovorima koleginica Ane Jovanović i Mirjane Pejčić u sledećim odogovorima: „Epilepsija“ i „Epilepsija kod mačaka“.