Ishrana kod mačje kuge (parvoviroze)

P: Imam psa ima 4 meseca, staford, odveo ga kod veterinara i saznao da ima mačiju kugu. Prvi dan mu je dao 2 infuzije i 2 antibiotika, tako i drugi dan. Hteo bih da pitam šta sme da jede? Pozdrav, Luka

O: Mačja kuga ili parvovirusna infekcija pasa je visokokontagiozna zarazna bolest najčešće mladih pasa koja se ispoljava povraćanjem, profuznim hemoragičnim prolivom ili miokarditisom neonatalne štenadi. Oboljenje je poznato i pod nazivom “mačja kuga” iako ovo oboljenje nama veze sa mačkama i nije zajedničko za mačke i pse. Oboljenje dovodi do teške dehidracije organizma i završava letalno ako se na vreme ne preduzme lečenje.

Uzročnik bolesti je pseći parvo-virus 2 (engl. Canine Parvovirus 2, CPV 2), mali DNK virus iz familije Parvoviridae i roda Parvovirus. Ovaj virus ima izrazitu antigensku srodnost sa parvo-virusom koji izaziva mačju panleukopeniju.

Virus je vrlo stabilan u spoljašnjoj sredini, može da izdrži razne promene pH sredine i visoke temperature. Otporan je na dosta dezificijenasa i može preživeti 3 do 6 meseci u sredini gde je boravila bolesna životinja.

Izvor zaraze su obolele životinje i kliconoše. Virus može da se izlučuje fecesom već treći dan nakon infekcije iako nema simptoma bolesti. Virus se takođe izlučuje mokraćom, pljuvačkom i povraćenim sadržajem iz želuca. Zdravi psi se zaraze direktnim kontaktom sa obolelom životinjom jer je bolest veoma kontagiozna, a takođe se mogu zaraziti i indirektnim kontaktom sa virusom u sredinama koje su kontaminirane virusom, zatim  preko odeće, obuće i opreme jer je virus veoma otporan u spoljašnjoj sredini. Psi koji su oboleli od parvoviroze su veoma zarazni pa ih treba odvojeno držati od zdravih pasa, naročito od mlađih i nevakcinisanih pasa. Ljudi koji dolaze u dodir sa obolelim psima kao i veterinari koji leče obolele pse treba da izvrše sve preventivne mere pre nego što dođu u kontakt sa zdravim psima. Psi koji su prezdravili treba da se drže u izolaciji još 7 dana. Uzročnik se u organizam unosi ingestijom i feko-oralni put je glavni put prenosa infekcije.

Neke rase pasa su osetljivije na pojavu ove infekcije npr. američki pit bul terijer, doberman, pinčer, nemački ovčar, labradori i dr. Kod rotvajlera i doga je rizik za oboljevanje povećan i kada su vakcinisani. Bolest se naročito javlja kod pasa koji nisu vakcinisani ili nisu zaštićeni maternalnim antitelima. Pojava kliničkih znakova oboljenja zavisi i od doze unetog uzročnika. Dugotrajan kontakt sa psima koji izlučuju virus povećava rizik za pojavu kliničkih simptoma bolesti. Klinički se bolest najčešće javlja kod pasa mlađih od godinu dana ali mogu oboleti sve kategorije. Ukoliko se ne preduzme lečenje bolest često završi uginućem. Uginuća se mogu javiti i nakon godinu dana posle preležanog miokardiopatičnog oblika bolesti zbog tkz. “idiopatske srčane dilatacije“ što se naročito dešava kod pasa rase doberman. Danas je zahvaljujući vakcinaciji smrtnost značajno smanjena.
 
Inkubacija bolesti je 3 do 8 dana. Životinje se mogu inficirati, a da nemaju kliničke znakove bolesti. Klinička slika bolesti zavisi od količine virusa koji se unese u organizam, od starosti životinje, stresa, razvoja sekundarnih bakterijskih infekcija itd.

Bolest može da se ispolji u 3 oblika: crevni, miokardiopatični i crevno-miokardiopatični. Bolest se ispoljava znacima letargije, apatije, anoreksije, povraćanjem, dijarejom i dehidracijom. Puls je ubrzan, a telesna temperatura u početku bolesti može biti povišena i iznositi 40 do 41°C , a posle dva dana bolesti opada i može biti normalna ili subnormalna. Ukoliko telesna temperatura padne na 35°C to je loš prognostički znak jer predstavlja početak vazomotornog kolapsa. Ovi simptomi se uglavnom razviju za 5 do 7 dana nakon infekcije.

Crevni oblik bolesti ispoljavaju se povraćanjem koje može trajati i do 10 dana, a pas može da povraća više puta u toku dana, naročito nakon uzimanja tečnosti. Povraćeni sadržaj je kašast, sa primesama sluzi, a može biti i vodenasi i penušav, sivo-žućkaste boje. Povraćeni sadržaj može da sadrži ugruške krvi nakon 2 dana od infekcije. Proliv se javi 12 do 24 časa nakon prvog povraćanja i u početku bolesti je sivkaste ili žuto-sive boje, a kasnije je crvene ili braonkaste boje zbog prisustva krvi i veoma je neprijatnog kiselkastog mirisa. Proliv može da traje 2 do 12 dana, a nakon prestanka proliva pas obično ne defecira naredna dva dana. Proliv se javlja više puta u toku dana tako da životinja brzo dehidrira. Zbog jake dehidracije očni bulbusi su upali u očne duplje, sluzokože mogu biti blede ili cijanotične, a elastičnost kože je smanjena.

Gastroenteritis je najčešće zapažen kod pasa starosti 6 do 20 nedelja jer psi u tom periodu prestaju da budu zaštićeni maternalnim antitelima, dok više od 80% odraslih pasa nema simptome bolesti. Klinička slika bolesti može da se pogorša istovremenom infekcijom sa enteričnim oportunističkim patogenima kao što su Sallmonela, E.coli, Cl.perfigens, Campylobacter, Coronavirus i dr. Smrt nastaje kao posledica gubitka tečnosti i elektrolita, ekstrarenalne uremije ili zbog komplikacija bolesti izazvane sekundarnim infekcijama.

Miokardiopatični oblik se najčešće javlja kod štenadi starosti 4 do 8 nedelja. Kod ovog oblika bolesti javljaju se nagla uginuća pre vidljivih kliničkih simptoma naročito kod sasvim mlade štenadi starosti 2 do 3 nedelje dok štenad stara 4 do 6 nedelja mogu uginuti sa simptomima otežanog disanja zbog edema pluća koji se brzo razvija. Kod ovog oblika bolesti dolazi do degenerativnih i zapaljenjskih promena na miokardu, a smrt nastaje usled akutne kardiopulmonalne disfunkcije (edem pluća, cijanoza, kolaps). Usled oštećenja miokarda može doći do stvaranja ožiljka na njemu što prouzrokuje progresivnu srčanu insuficijenciju i može izazvati smrt za nekoliko meseci. U poslednjih godina se zbog vakcinacije teško mogu zapaziti slučajevi miokarditisa uzrokovani parvovirusom. Letalitet kod ovog oblika bolesti je visok i iznosi 40 do 80%. Pored lezija na miokardu, pavovirus kod neonatalne štenadi može izazvati i lezije na mozgu, jetri, plućima kori nadbubrežne žlezde, krvnim sudovima itd.

Ukoliko se inficira skotna kuja ona može da razvije imunitet i da ne oboli sa kliničkim znacima bolesti, a kao posledica infekcije mogu se rađati slaba, mrtvorođena ili mumificirana štenad.
 
Terapija je simptomatska. Zbog brze i jake dehidracije organizma do koje dolazi usled povraćanja i proliva, neophodno je što pre nadoknaditi izgubljenu tečnost i elektrolite. Ako je pas blago dehidriran i ne povraća može se vršiti oralna rehidracija, dok je u težim slučajevima potrebna intravenska nadoknada tečnosti. Ukoliko životinja često povraća daju se antiemetici. Peroralno se mogu dati probiotici i medicinski ugalj. Na osnovu iskustva veterinar će odlučiti da li treba dati antibiotike. U težim slučajevima bolesti (krvavi izmet, povišena telesna temperatura, veći gubitak epitela creva) potrebno je dati antibiotike da ne bi došlo do bakterijemije i septikemije.

Tokom bolesti i nekoliko dana nakon prestanka bolesti potrebno je voditi računa o ishrani koja treba da bude blaga i sa dosta tečnosti (topla i slana supa sa malo mesa i dr.). U ponudi Pet Centra imamo Recovery konzerve proizvođača Royal Canina kao i Recuperation (tečni proizvod namenjen za ishranu pasa u period oporavka). Ako životinja povraća nakon hranjenja, hranu treba ukinuti naredna 24 časa. Ukoliko se životinja ne leči može uginuti za 48 do 72 časa, a nekada i za kraće vreme. U većini slučajeva psi koji prežive 2 do 3 dana bolesti imaju doble izglede da prežive.

 U cilju sprečavanja oboljenja, inficirane pse držati dalje od pasa mlađih od godinu dana i nevakcinisanih pasa. Imunoprofilaksa se sprovodi višekratnom vakcinacijom mladih pasa istovremenom vakcinacijom protiv ostalih zaraznih bolesti pasa (štenećak, zarazni hepatitis, parainfluenca i leptospiroza).

Prva vakcina protiv parvoviroze  daje se u 7. nedelji starosti zajedno sa vakcinom protiv štenećaka.

Buster doza (druga vakcinacija) protiv parvoviroze i štenećaka vrši se u 10. nedelji starosti istovremeno sa vakcinom protiv  zaraznog hepatitisa, parainfluence i leptospiroze (polivalentna vakcina), a zatim je potrebna još jedna vakcinacija sa 14 nedelja  starosti (takođe polivalentnom vakcinom) kako bi se postigla što bolja zaštita.

Prva vakcina obično ne štiti pse od parvoviroze pa mlade pse treba odvojeno držati od starijih ili obolelih. Posle treće vakcinacije potrebno je svake godine jedanput vakcinisati pse protiv parvoviroze i ostalih zaraznih bolesti pasa u cilju održavanja imuniteta.

Pre vakcinacije potrebno je izvršiti dehelmintizaciju pasa.