Odgovara:
Ana Jovanović, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

 

 

 

P: Želela bih da nabavim štene irskog setera i zanima me nešto o njihovom karakteru i izgledu. Takođe, volela bih da znam u kojoj odgajivačnici pouzdano mogu nabaviti štene. Unapred zahvalna, Kristina Djordjević

O: Irski seter (ir. Madra rua - Crveni pas) je rasa psa nastala ukrštanjem španijela, pointera i engleskih setera. Iako su u početku uzgajani kao lovački, sve više postaju porodični, psi za pratnju, sportski i izložbeni psi. Već su se u 19. veku, kada su se pojavili u Irskoj, pokazali odličnima za izložbe. Vremenom su sve više uzgajani zbog svoje predivne pojave i prelepe dlake, a ne zbog lova.

Irski seter je jedna od najelegantnijih rasa. Karakteriše ga ponosno držanje, a taj utisak upotpunjuje predivna, duga, gusta, glatka, tamnocrvena dlaka (boje mahagonija), koja je na krajevima lagano talasasta. Celo telo je mišićavo i skladno.

Irski seteri spadaju u velike pse, mužjaci su prosečne visine 64 - 69 cm (teški su 27 - 32 kg), a ženke 56 - 62 cm (teške su 25 - 29 kg).

Izrazito su živahni, veseli, razigrani i energični, pa zahtevaju puno kretanja i istrčavanja. Upravo zato, idealan vlasnik ove rase je osoba koja je sportski tip, voli duge šetnje i koja ima dovoljno vremena potrebnog za zadovoljavanje osnovnih potreba za kretanjem ove rase. Duga dlaka zahteva svakodnevno češljanje, a povremeno bi ih trebali i trimovati ili ošišati.

Ponekad su tvrdoglavi, pa zato im je potrebno dosledno vaspitavanje, ali sa dosta ljubavi i pažnje. Prema vlasniku su vrlo privrženi, sa decom su izrazito strpljivi, dobro se slažu sa ostalim ljubimcima u domaćinstvu, ali i sa drugim psima. Prema strancima su uglavnom prijateljski raspoloženi, pa se smatra da nisu najadekvatniji čuvari. U lovu su energični, ustrajni i odlični za rad u vodi. U 19. veku bi se u lovu na ptice ukočili kada bi ih osetili i pokazivali u smeru u kojem je ptica (markiranje) dok lovac na plen ne bi bacio mrežu. Danas u lovu seter u galopu trči tražeći divljač, traži cik - cak, a kad ju pronađe, markira i po potrebi oprezno diže.

Iako se radi o relativno zdravoj rasi, postoji nekoliko naslednih bolesti koje se kod irskog setera češće javljaju: displazija kukova, hipotireoidizam, von Wilebrandova bolest, dilatacija (i eventualna torzija) želuca, spondiloza, epilepsija, urođene bolesti srca, progresivna atrofija mrežnice, entropij.

Sve navedene, moguće zdrastvene slabosti se svode na minimum ukoliko se adekvatno brinete o njima (kvalitetna ishrana, pažnja, medicinska nega), što je zapravo pravilo koje se odnosi i na druge rase pasa.

Za informaciju o registrovanim odgajivačnicama možete se obratiti Kinološkom savezu Srbije, koji će Vas uputiti na adekvatnu adresu.

Hranu za Vašeg psa možete pogledati ovde.

OZNAKE:

psi

Afrički tvor - polni ciklus, sterilizacija i higijena

Sledeći članak