Intoksikacije (rodenticidi)

P: Imam mačka starog godinu dana. Dosta vremena provodi na krovu zgrade. U poslednja 2 meseca počela sam da nalazim i mišomor po krovu. Trudim se da sve pokupim i da on ne dolazi u kontakt sa njim, ali komšije su sve češće počele da ga bacaju. Mačak je do sada prolazio pored otrova i nije ga privlačilo, ali nikad se ne zna. Zanima me koji su simptomi kod ovakvog trovanja da bi znala na šta da obratim pažnju, u slučaju da se desi. Hvala unapred. Dragana

O: Rodenticidi su materije koje se koriste za kontrolu populacije štetnih glodara. Najčešće se koriste preparati na bazi antikoagulanata, ali pored njih u upotrebi su i druge hemijske materije čije dejstvo se ne zasniva na sprečavanju koagulacije krvi. Ranije su se koristili preparati na bazi jedinjenja metala i to najčešće jedinjenja arsena, barijuma, talijuma, fosfora i strihnina, a postoje i preparati na bazi cink-fosfida, koji deluju tako što se posle peroralnog unošenja, cink fosfid u želucu, pod dejstvom HCL, želudačnog soka, razlaže i daje otrovni gas fosforvodonik (PH3), sa izrazitim delovanjem na CNS, krvne sudove, jetru i bubrege.

U poslednje vreme se koriste antikoagulantni preparati. Od kumarinskih preparata najčešće su u upotrebi varfarin, brodifakum, kumahlor, kumatetralil i difenakum. Od indandionskih derivata poznati su pindon, difacinon, hlorfacinon, fentolacin itd. Veoma je bitno znati koji je rodenticid korišćen, jer terapija zavisi od unetog toksina. Životinje se mogu otrovati jednokratnim uzimanjem velike doze preparata ili kontinuiranim unošenjem manjih doza preparata za duži vremenski period (hronična trovanja).

Veliki broj faktora može uticati na toksičnost antikoagulantnih preparata. Mehanizam dejstva antikoagulantnih rodenticida se zasniva na antagonističkom delovanju na vitamin K čime se sprečava sinteza svih faktora koagulacije koji zavise od vitamina K. Od svih antikoagulantnih rodenticida u najčešćoj je upotrebi varfarin. Varfarin se dobro i kompletno resorbuje iz creva, posle peroralnog unošenja. Visoke koncentracije ovog preparata se mogu naći u jetri, slezini i bubrezima. Klinički znaci trovanja su masovne hemaragije po celom telu životinje. Ukoliko trovanje nastupi veoma brzo, znaci trovanja mogu i izostati a životinja uginuti vrlo brzo. Do iznenadnog uginuća dolazi ako su masovne hemoragije nastale na mozgu, perikardu, medijastinumu ili torakalnoj šupljini. Kod otrovane životinje mogu se pojaviti sledeći klinički znaci bolesti: anemija, slabost, dispneja, hematemeza, epistaksis, melena, konvulzije, krvarenja po mukozama itd. Kod hroničnog trovanja izražen je ikterus. Ukoliko sumnjate da je životinja otrovana, morate je hitno odvesti kod veterinara.

Lečenje otrovane životinje sprovodi isključivo veterinar. Terapija se sastoji od transfuzije pune citratne krvi sa protrombinom i faktorima koagualcije. Antidotska terapija predstavlja aplikaciju vitamina K1 intravenski itd.