Odgovara:
Nikola Mišić, dr. vet. med.,
Pet centar, Senatandrejski put 11, Novi Sad

P: Imam ženku maltezera, ima 1 godinu i povremeno dobija neka gušenja i traži da je podignem. Ja je podignem i potapšam po leđima i onda se smiri ali posle toga se samo trese i ne prestaje. Ne znam da li se trese od straha da se ne uguši ili od nečeg drugog. Bili smo kod veterinara ali je rekla da to nije ništa i da će prestati, ali to ne prestaje. Traje oko 10 sec i zvuči kao da iskašljava nešto, ne znam da li je to gušenje ili kašalj. Nadam se da ste razumeli na šta mislim i da imate odgovor. Katarina
O: Kašalj je refleks izazvan nadražajem određenih delova disajnog sistema koje nazivamo tusigene zone. Posebno je osetljiva sluzokoža grkljana i sluzokoža u predelu dušnika. Drugi delovi dušnika i velike bronhe znatno su manje osetljivi, dok su sitni ogranci bronhijalnog debla i alveole potpuno neosetljivi za refleksni kašalj. Životinje bolesne na plućima kašlju ako je istovremeno patološkim procesom zahvaćena i sluzokoža velikih bronhija ili plućnih maramica. Visceralna i parijetalna plućna maramica, deo ždrela i nosa takođe pripadaju vrlo osetljivim tusogenim zonama. Kao nadražaj na kašalj najčešće deluje razvoj upalnog procesa, prisutnost sekreta i krvi, prašina, strana tela, gasovi, dim ili hladni vazduh.

"Gušenje" koje Vi spominjete može biti posledica srčanih bolesti ili kolabirane traheje. Traheja je organ kroz koji vazduh struji iz pluća i građen je od hrskavičnih prstenova. Iz nepoznatog razloga traheja izgubi rigidnost i kolabira i gubi svoju čvrstu strukturu. Simptomi ovakvih poremećaja najčešće se javljaju kod pojačanih fizičkih napora, uzbuđenja, lajanja, tj. svih stanja koje ubrzavaju disanje. Ogledaju se problemima disanja - što pas jače pokušava da udahne to trahea više kolabira i onemogućava prolaz vazduha. Poprilično neugodno je videti to, jer je jako slično gušenju. Kako se naglo javi ubrzo i prestaje i pas normalno dolazi do daha. Nakon toga moguć je i kašalj koji podseća kao da pas pokušava pročistiti disajne puteve.

Bez pregleda psa uopšteno je nemoguće postaviti dijagnozu, sve što je gore navedeno su samo neki od problema koji mogu dovesti do problema koje ste naveli da ima Vaš pas.
Mnogo pasa normalno žive sa ovim problemima, ali s ograničenom aktivnošću, jer je to jedan od osnovnih načina na koji se može sprečiti "gušenje". Kod učestalih "napada" postoji rizik od oštećenja pluća, pogotovo srca, jer su kod takvih stanja u izuzetnom opterećenju i stresu.

Takođe treba voditi računa o telesnoj masi psa - kod gojaznih pasa rizik je povećan. Možda ne bi bilo loše (u slučaju da se radi o upalnom procesu) da psu neko vreme dajete konzerviranu hranu, a ne dehidriranu, kako mu suva hrana ne bi nadraživala dušnik. Ni voda, ni hrana koju psu dajete ne sme biti hladna iz zamrzivača već hrana mora biti poslužena na sobnoj temperaturi, a voda sa slavine. 

Nipošto psu nemojte stavljati ogrlicu, već am koja ide oko ramena. Ogrlica može dodatno pogoršati stanje, jer se vrši dodatni pritisak na traheju.

U trenutku kada pas ima napad, ostavite ga da se smiri u hladnoj i zamračenoj prostoriji i nikako nemojte da paničite i da vičete jer od panike ćete ga još više uzbuditi, pa će napad gušenja postati jači.

 

OZNAKE:

psi

Afrički tvor - polni ciklus, sterilizacija i higijena

Sledeći članak