Epilepsija
Postavio ALEKSANDRA TODOSIJEVIĆ
Odgovara:
Aleksandra Todosijević, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd
P: Šta znači ako pas ima epilepsiju? Kako se manifestuje, u kom životnom dobu? Koliko je ozbiljna pojava i da li pas može da živi sa njom? Kako da znam da li tek kupljeno štene ima predispoziciju da dobije epilepsiju? Kako to da proverim? O: Postoji više definicija i klasifikacija epilepsije. Epilepsija je samo određen i karakterističan način reakcije mozga na različita patološka stanja, dakle epilepsija je samo simptom nekog oboljenja. |
Očituje se napadima gubitka ili poremećajima svijesti, motornim simptomima kao što su grčevi, te vegetativnim simptomima kao što su slinjenje, povraćanje, nekontrolirano mokrenje i defekacija.
Po nastanku može biti:
- nasledna (genetska, idiopatska)
- organska: usled poremećaja metabolizma (na primer, poremećaj u radu bubrega i nadbubrežne žlezde)
- toksička: usled delovanja otrovnih supstanci, ili usled stvaranja toksina unutar organizma (endotoksini) koji mogu delovati na mozak (čest uzrok ove vrste epilepsije su zapušteni slučajevi crevnih parazita)
- traumatska: javlja se posle stresa, povrede ili oštećenja nervnog tkiva usled nekih bolesti (štenešćak, meningitis), usled tumora.
Bolest se manifestuje napadima koji se, po jačini i izraženosti simptoma dele na velike i male napade.
Veliki napad ("grand mal", epilepsia major): karakteriše ga atipično ponašanje životinje, pas može postati ili preterano plašljiv ili preterano privržen, uznemiren. Ovakvo ponašanje može biti u tako blagoj formi da ostane nezapaženo. U sledećoj fazi ponašanje psa je dramatično pa se obično kaže, ko je imao priliku da jednom vidi epilepsiju, nikada je ne zaboravlja. Pas pada na pod, gubi svest, vrat se izvija unazad, nastupaju ritmični pokreti i trzaji tela, dok leži na boku pokreće ekstremitete praveći karakteristične pokrete ,,veslanja''. Iz usta izlazi pena, koja može imati primese krvi usled povreda jezika koje mogu nastati usled ,,škljocanja'' vilicom. Moguće je nekontrolisano mokrenje i defekacija, usled grča glatke muskulature. Pas je u besvesnom stanju i ne reaguje na spoljašnje nadražaje. Ta takozvana ,,hronična'' faza najčešće traje nekoliko minuta. Po završetku ove faze, nastupa poboljšanje. Svest se vraća, pas može biti dezorijentisan, nesiguran na nogama, moguć je trenutni poremećaj vida. Postepeno nastupa potpuno smirenje. Neki psi posle napada imaju osećaj veoma jake gladi i halapljivo jedu.
Mali napad ("petit mal", epilepsia minor): mali napad predstavlja daleko blažu formu. Lak poremećaj svesti je uvod u ovu vrstu napada, sledi ga grčenje određenih mišićnih grupa. Simptomi zavise od toga koji deo muskulature je zahvaćen napadom. Pas može drhtati, škljocati zubima, trzati glavom, praviti ,,grimase''. Za razliku od velikog napada, pas je pri svesti, mada suženoj, i često napad provede na nogama. Posle nekoliko minuta svi simptomi prestaju i pas nastavlja sa svojim aktivnostima.
Status epilepticus se definiše kao teško stanje sa veoma brzim sukcesivnim napadima bez perioda relaksacije muskulature između napada. Ovo stanje zahteva brzu intervenciju lekara.
Prva pomoć pri napadu
Psa smestiti na mirno i udobno mesto, umerene temperature, na mekšu podlogu. Pomeriti predmete u blizini psa da ne bi došlo do povreda pri nesvesnim trzajima tela psa. Možete gurnuti urolan peškir u usta (uviti peškir poput palačinke i gurnuti u usta da se jezik ne bi povredio usled škljocanja zubima, staviti ga kao da ga je pas zagrizao), svo vreme napada obraćati pažnju da jezik ne zaleti u grlo, ukoliko jezik zapadne, prstima ga treba izvući, jer može doći do gušenja. U toku samog napada NIKAKO NE DAVATI nikakve medikamente niti ulivati psu u usta nikakve tečnosti. Nakon napada, odvesti psa veterinaru koji će mu odrediti adekvatnu terapiju.
Terapija
Možete biti od velike pomoći veterinaru ako mu detaljno opišete tok i prirodu napada. Posebno obratite pažnju na jačinu, trajanje, simptome i vremenske intervale na koliko se javljaju napadi. Veterinaru je jedino ovako moguće da sagleda konkretan slučaj, jer po nepisanom pravilu napadi se nikada ne dešavaju u prisustvu veterinara.
Medikamenti koji se daju psima sa epilepsijom imaju zadatak da kontrolišu bolest. U koliko je epilepsija posledica bolesti organskog, toksičkog i traumatskog porekla, deluje se na uzrok, a cilj je da se sanira ,,okidač’’ koji je doveo do pojave napada. Suština terapije je da sa najmanjim dozama leka epi napadi budu održavani na minimumu. Pri adekvatnoj terapiji, napadi mogu postati redji, slabijeg intenziteta, mogu čak i nestati posle nekoliko godina terapije. Ne ukidajte samoinicijativno medikamente. Naglo ukidanje terapije može biti kobno za Vašeg psa.
Nikako sami ne određujte vrstu ni dozu terapijskog sredstva. Pas sa epilepsijom, uz adekvatnu terapiju, može živeti normalno.
OZNAKE: