Početna stranica
Pet centar prodavnice
Asortiman
Akcije i preporuke
Samo u Pet centru
Pet centar klub
Pitajte naše veterinare
Udomite napuštenog ljubimca
Moj ljubimac
Kontakt
O nama
Zaposlenje u Pet centru
Obaveštenja
Fotografija meseca
Zanimljivosti
Newsletter
Knjiga gostiju
Forum
Uslovi korišćenja
Upala pluća

 
Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

P: Mom psu koji ima godinu dana (posavski gonič) u poslednje vreme uopšte nije dobro. Stalno kašlje, hladne su joj šape i uši. Vodili smo je kod veterinara i rekli su da ima upalu pluća, primila je 6 injekcija, ali joj nije bolje. Šta da radim? Jovana

O: Pod upalom pluća podrazumevamo bolest koja nastaje kao posledica upale plućnog tkiva, a obično je uzrokovana infekcijom (virusima, bakterijama, gljivicama), parazitarnim invazijama, alergijama ili je posledica fizičkih ili hemijskih agensa, te posledica držanja životinje u neadekvatnim uslovima (dugotrajan boravak u hladnom ili vlažnom prostoru).

Ponekad je uzrok upale pluća nepoznat, pa se takva upala označava kao idiopatska.

Često se dešava da se upala pluća razvije sekundarno, kao posedica neke druge bolesti (npr. hipostatska pneumonija nastaje nakon dugotrajnog ležanja zbog neke druge bolesti, koja onemogućava stajanje ili npr. parazitarna pneumonija posledica je traume plućnog tkiva koja nastaje parazitarnom migracijom kroz plućni parenhim) ili se javlja kao nastavak na nelečenu i zanemarivanu respiratornu infekciju gornjih disajnih puteva (npr. upala grla, sinusitis i sl.), kada se upalni proces sa gornjih disajnih puteva spusti na pluća, a vrlo je često nastavak nelečeng bronhitisa. Prema toku bolesti, upala pluća može biti akutna i hronična.

Simptomi uglavnom ovise o tome radi li se o primarnoj upali pluća ili je ona nastala sekundarno, kao posljedica određene bolesti. U tom će se slućaju najprije ispoljiti simptomi primarne bolesti. Tipični su simptomi upale pluća: otežano i plitko disanje (ponekad je izražena bol pri udisaju); temperatura je umereno povišena (kod pasa se kreće oko 40 - 40,5 stepeni); učestali kašalj (koji sa napredovanjem bolesti prelazi u paroksizme), koji može biti produktivan ili suv (zavisno od karaktera upale); cijanoza sluznica; brzo umaranje (pogotovo nakon napora); leukocitoza.

Zbog otežanog disanja, životinja je apatična, iscrpljena, a često se javlja inapetenca ili povraćanje (isprovocirano dugim i napornim kašljanjem). Dijagnoza bolesti postavlja se kliničkim pregledom životinje (auskultacija), krvnom slikom i RTG pretragom.

Bakterijska upala pluća leči se antibioticima, a ostale upale leče se simptomatski. U težim slučajevima može se dati infuzija, a ukoliko je disanje jako otežano i prisutna je cijanoza sluznica, životinju treba priključiti na kieonik. Osim odgovarajućih lekova, dobro je davati i vitamine, kako bi se podigla opšta otpornost organizma.

Takodje, ponekad zbog uske veze, simptomi mogu ukazivati na postojanje bolesti srca, ali za postavljanje sigurne dijagnoze morate se obratiti veterinaru. Bolesti srca su definisane kao bilo koje anatomske ili fiziološke promene srca, koje mogu biti različite etiologije. Bolesti srca se mogu klasifikovati na različite načine - da li su urođene ili ne, da li su infektivne ili degenerativne prirode, da li su akutne ili hronične itd.

Neophodno je da psa odvedete kod veterinara na dodatne preglede, kako bi preduzeli odgovarajuću terapiju jer se zdravstveni status nažalost nije promenio na bolje.