Početna stranica
Pet centar prodavnice
Asortiman
Akcije i preporuke
Samo u Pet centru
Pet centar klub
Pitajte naše veterinare
Udomite napuštenog ljubimca
Moj ljubimac
Kontakt
O nama
Zaposlenje u Pet centru
Obaveštenja
Fotografija meseca
Zanimljivosti
Newsletter
Knjiga gostiju
Forum
Uslovi korišćenja
Parvoviroza

 
Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

P: Zdravo, htela bih da vas pitam koliko je opasan parvo virus? Koje organe kod psa napada i kako se dobija? Marta

O: Parvoviroza je virusna bolest, prvenstveno mlade štenadi, a manifestuje se hemoragičnim gastroenteritisom, povraćanjem, prolivom, jakom dehidracijom, pireksijom, anorexiom i visokim procentom letaliteta (smrtnosti). Bolest je visoko kontagiozna i uglavnom počinje iznenada. Uzročnik ovog oboljenja je virus iz grupe parvovirusa. Kao uzročnik hemoragičnog gastroenteritisa pasa izolovan je, a bolest registrovana 1978.godine.

Zbog toka bolesti i kliničke slike, bolest se često kod nas nepravilno naziva "mačja kuga", iako je parvoviroza prvenstveno bolest pasa, a u mačaka ovaj virus ima izrazitu antigenu srodnost sa virusom panleukopenije.

Osnovni izvor infekcije je bolesno štene. Prijemčivi su svi psi starosti od 7. dana do 1,5 godina starosti. Virus se izlučuje fekalijama, mokraćom, povraćenim sadržajem i slinom. Infekcija se može preneti posredno - preko predmeta, čoveka, prostorija i neposredno - sa bolesne životinje na zdravu u neposrednom kontaktu.

Posle infekcije virus dospeva u krvotok i virus se prvenstveno razmnožava u limfocitnom tkivu (tonzilama i retrofaringealnim limfnim čvorovima) pa viremija nastaje posle 24 časa od infekcije i traje 1 - 3 dana, nakon čega virus prodire u epitelne ćelije želuca i creva, kao i ćelije srčanog mišića gde izaziva teške destruktivne i distrofične promene posebno na miokardu. Inkubacija iznosi 3 - 6 dana, a tok bolesti može biti perakutan, subakutan i akutan.

Prvi znaci bolesti su nagli: pas odbija hranu i vodu, tonzilitis se razvija, povišena je telesna temperatura do 41°C. Bolesno štene je potišteno, apatično i povlači se u tamnije delove prostorije. Nakon nekoliko sati počinje povraćanje, u početku kašastog sadržaja, a kasnije vodenaste konzistencije. Povraćeni sadržaj može biti penušav i sa primesama krvi. Najčešće nakon 1 - 2 dana od pojave povraćanja nastupa proliv. Proliv je krvav i izrazito neprijatnog mirisa. Abdomen šteneta je izrazito bolan a creva su prazna. Zbog neprekidnog proliva i povraćanja štene je izrazito dehidrirano, anemično, apatično i kahektično. Očni bulbusi su upali u očne duplje. Sluzokože su izrazito blede a mogu biti čak i cijanotične. Elasticitet kože je oslabljen, a dlaka suva i bez sjaja. Telesna temperatura posle 2 dana od početka bolesti počinje da pada i može biti čak i subnormalna, i do 35°C. Tako niska temperatura je prognostički veoma nepovoljna i predstavlja početak vazomotornog kolapsa. Što se tiče krvne slike, dolazi do leukopenije – nagli pad broja leukocita, i hipohromne anemije sa znatnim opadanjem procenta hemoglobina.
 
U perakutnom toku štenad koja su jako mlada (prve nedelje života) uginjavaju od miokarditisa. Miokarditis uzrokuje stazni edem pluća i smrt nastupa u roku od 2 sata.

Bolest se može komplikovati sekundarnim bakterijskim infekcijama, pa je pneumonija jedna od najčešćih komplikacija.
 
Dijagnoza se postavlja serološkim reakcijama (danas postoje brzi testovi koji mogu potvrditi postojanje bolesti), kao i na osnovu kliničke slike.

Slične simptome može pokazati i hemoragični gastroenteritis izazvan rota i korona virusom.

Terapija koja se u slučaju parvoviroze sprovodi je simptomatska. Moguće je u prva dva dana bolesti primeniti hiperimuni serum.  Smisao terapije je da se onemogući brza i kobna dehidratacija. Gubitak tečnosti se nadomešćuje intravenskom aplikacijom izotoničnih rastvora, antiemetici su preparati za zaustavljanje povraćanja, a za zaustavljanje proliva koriste se suspenzije kao npr. Kaodiar. Antibiotici se daju u cilju sprečavanja sekundarne bakterijske infekcije. Vitaminska potpora organizma je takođe neophodna.

Što se tiče profilakse ovog oboljenja - ona podrazumeva redovno sprovođenje higijene i dehelmintizaciju, a imunoprofilaksa predstavlja najbolju zaštitu od parvoviroze. Program vakcinacije može podrazumevati i vakcinaciju gravidne kuje gde se u organizmu kuje – majke stvori visok titar antitela i potom dijaplacentarno i kolostralno prenosi na štenad.  Taj dijaplacetarni i kolostralni imunitet opada tokom vremena, pa se preporučuje vakcinacija šteneta u periodu od 6 - 8 nedelje života.